Председник Владе Србије Милош Вучевић изјавио је да га је посебно охрабрило излагање председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лејен на Бледском стратешком форуму, која је, како је оценио, добар део излагања посветила проширењу Европске уније, пре свега на земље Западног Балкана.
„Врло јасно је поручила да ће комесар за проширење имати ‘фул џоб’, односно посао 24/7, да се бави проширењем. Да ли је проширење – прво Украјина, па Западни Балкан или Украјина и Молдавија, па онда ми, то је сад велико питање“, рекао је Вучевић за Танјуг, после учешћа на панелу лидера, односно председника влада балканских земаља на 19. Бледском стратешком форум (БСФ), који се одржава под слоганом „Свет паралелних стварности“.
Он је то рекао одговарајући на питање да ли му се чини да је стратегија проширења поново на агенди ЕУ и истакао да је на Србији да ради све оно што треба да ради у процесу реформе, да сарађује регионално и објаснио да постоји више нивоа регионалне сарадње.
„Ми ћемо да радимо наш посао и да штитимо наравно, државне и националне интересе Републике Србије“, поручио је премијер.
Он је навео да је у разговору на панелу на коме је учествовао на Бледском стратешком форуму доминирала тема сукоба у Украјини и односа према Русији, сукоба у Гази и односа Израела и Палестине.
„Нема се времена, нема се простора, очигледно и даље, за земље Западног Балкана. Тај део ме није учинио посебно срећним. И на нашем панелу, где смо учествовали четворица председника влада, четворица премијера – Албаније, домаћина Словеније, Хрватске и Србије, добар део питања се опет односио на однос са Русијом, Украјинцима, Кином… Мање смо причали о европској перспективи Западног Балкана“, рекао је Вучевић.
Он је похвалио организацију Форума и навео да је на панелу премијер Словеније Роберт Голоб говорио коректно и да се више осврнуо на однос Израела и Палестине, а додао је да је албански премијер Еди Рама више причао о Русима, а хрватски премијер Андреј Пленковић је, како каже, говорио и о једнима и о другима и о – Србији.
„Никада није досадно када имате разговор са колегама из Хрватске, подсећање на то ко је више или мање крив током деведесетих година. И свака прилика се искористи са њихове стране да се нешто каже против Србије. Али добро, то је нешто на шта смо навикли, не треба то да посебно изненађује“, рекао је Вучевић.
Пленковић је на панелу упоредио неопходност увођења санкција Русији са неопходношћу увођења санкција Савезној Републици Југославији 1992. године.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен истакла је на Форуму да жели јаку Европу, укључујући Украјину и земље Западног Балкана у њој.
„Лидери земаља Западног Балкана, треба да будете поносни. Желимо да наши партнери из Западног Балкана буду део Европске уније. Желим да се наш рад убрза. Испишимо историју заједно“, навела је дер Лајен у свом обраћању.
Лајен: Интеграција Западног Балкана кључна, комесар за проширење биће посвећен томе
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен указала је на значај интеграције Западног Балкана у ЕУ и поручила да ће именовати новог комесара ЕУ за проширење који ће бити посвећен том питању јер проширење у новом сазиву ЕК мора да буде „посао са пуним радним временом, који омогућава неподељену пажњу“.
„Ако је учинити Европу економски конкурентном и способном да се брани, ако је то наш основни циљ, онда интеграцију Западног Балкана у ЕУ видим као критично важну. У доба геостратешких ривалстава, веца ЕУ даје нам јачи глас у свету“, рекла је Фон дер Лајен на Бледском стратешком форуму.
Она је истакла да је руски рат у Украјини прекретница за Европу, као што је била и 1989. година, и нагласила да проширење представља „улагање у нашу колективну снагу и безбедност“.
„Другим речима, желимо јаку, конкурентну и безбедну Европу? Па то укључује Западни Балкан, као и Украјину и Молдавију у нашој ЕУ и све оне чије европске тежње одговарају њиховим делима. Зато смо удахнули нови живот у процес проширења“, рекла је Фон дер Лајен.
Подсетивши да је ЕУ започела приступне преговоре са Албанијом, Северном Македонијом, Украјином и Молдавијом, навела је да би БИХ могла да буде следећа на реду.
„Ово стратешко резоновање подстакло нас је да поново размислимо о нашим стратегијама проширења и да дођемо до идеје о постепеној интеграцији“, рекла је Фон дер Лајен и подсетила да је пре годину дана покренут План раста за Западни Балкан и да „овај рад почиње да показује резултате“.
У том контексту указала је на достигнућа, на која, како је рекла, лидери Западног Балкана треба да буду „с правом веома поносни“, а као један од примера навела је да европске компаније отварају продавнице у Србији и БиХ убрзаним темпом.
„До краја године, троје вас (партнера са Западног Балкана) би већ могло да се придружи нашем јединственом подручју плаћања у еврима. Ово це генерисати уштеде од преко 500 милиона евра сваке године, када се сви придруже“, рекла је Фон дер Лајен.
Она је додала да ће шест партнера са Западног Балкана касније овог месеца усвојити своје потпуно нове реформске агенде и подсетила да су нове реформске агенде повезане са шест милијарди евра у европским инвестицијама.
„Свака реформа ће откључати нове инвестиције“, објаснила је Фон дер Лајен и додала да ће, када се заврше реформе, сваки партнер добити отприлике онолико помоћи по особи колико би Западни Балкан добио према кохезионој политици ЕУ.
То је, како је навела, важно јер је ЕУ у процесу поновног осмишљавања себе у новом геополитичком контексту и жели да партнери са Западног Балкана буду активни учесници у разговору о будућности ЕУ.
„Да будем врло јасна. Желим да се наш рад још више убрза. У следећој Комисији, проширење мора да буде посао са пуним радним временом који омогућава неподељену пажњу. Зато цу именовати посвећеног комесара за проширење. Хајде да пишемо историју заједно“, поручила је Фон дер Лајен.
Она је додала да политичка воља ЕУ да што пре интегрише земље у региону долази уз њену чврсту одлучност да је ЕУ заједница демократија.
„Сваки компромис са нашим демократским принципима био би погубан за постизање наших циљева. Земље чланице ЕУ и земље региона Западног Балкана биће суочене са тешким изборима. Билатералне спорове треба решавати. Интеграција у ЕУ зависиће од тога да владе доносе тешке и понекад непопуларне одлуке. Али ово је време у коме живимо. Одлагање одлука значи доношење погрешних одлука“, рекла је Фон дер Лајен.
Наводећи да је Западни Балкан, кроз историју, често био граница између светова, између истока и запада, севера и југа, оценила је да су нове генерације у региону изабрале другачији пут.
„Изабрали су да буду део заједничке европске породице. Изабрали су да путују, тргују заједно и напредују са својим европским суседима“, напоменула је Фон дер Лајен.
Истовремено је изнела тврдњу да руско руководство „које живи у прошлости одбија да прихвати ову једноставну реалност“ и оптужила Кремљ да покушава да узбурка старе конфликте „када год дође до напретка ка помирењу и регионалној интеграцији на Западном Балкану“ и да Русија „константно ради на томе да засеје поделу унутар Западног Балкана и између Западног Балкана и остатка Европе“.
„Огромна већина људи на Западном Балкану не жели фрагментацију. Они желе интеграцију. И то је оно што морамо да им обезбедимо“, рекла је Фон дер Лајен.
Фон дер Лајен је изразила задовољство због учешћа лидера са Западног Балкана на Бледском стратешком форуму, укључујући премијера Србије Милоша Вучевића.