Научни сарадник Института за српску културу у Лепосавићу др Петар Ристановић оцењује да код Срба на северу Косова постоји оправдан страх због плана косовске владе да изгради 200 кућа за мањинске заједнице и приватизације локала које је до скора користила српска заједница, посебно у контексту актуелних тензија.
„Мислим да разлог за страх код Срба постоји ако све то посматра у контексту ширих догађаја. Да је стање на том простору редовно, да нема тензија, изградња кућа за сиромашне и припаднике мањинских заједница или приватизација локала пропалих фирми били би нешто сасвим уобичајено и очекивано. Али у контексту тренутних догађаја и тренутних дефакто покушаја да се Срби приморају на исељавање, односно да се створе такви услови за живот да се све већи број Срба одлучи на исељавање из делова Косова који су и даље већински насељени Србима, онда ови догађаји јесу део те једне шире политике која није званична, али смо сви сведоци да она на терену постоји“, рекао је Ристановић за Косово онлајн.
Додао је да се практично већина проблема за Србе на северу догађа од доласка Куртија на власт.
„Ситуација је била далеко од идеалне и раније, али су трајали преговори и постојало је разумевање све три укључене стране: Приштине, Београда и међународне заједнице. Било какав дугорочни споразум и нормализација стања на Косову нису могући без сагласности српске стране – и Срба на Косову и Срба у Београду. Курти је то променио, његова политика је да силом ствари доведе до свршеног стања где ће потом тај коначни споразум бити на крају само прихватање стања које постоји на терену, а које се опет спроводи силом, формалним и неформалним притисцима, а куповина локала је део тога“, наглашава Ристановић.
На питање да ли је све више албанских фирми на северу Косова доказ да можда националне тензије сплашњавају, Ристановић наводи да је бизнис одувек добро функционисао на Косову.
„Као неко ко се бави историјом Косова током периода комунистичке Југославије, када је стање било куд и камо нормалније него што је данас, сведочио сам разговарајући са људима и чуо сам пуно пута како су имали само речи хвале за пословну сарадњу са Албанцима, посебно у приватном сектору. Слична је ситуација била и током деведесетих. Стање је било ванредно, околности су биле ванредне, али опет, бизнис је функционисао, посао је функционисао и људи су сарађивали и у тим ванредним околностима“, каже он.
Међутим, наводи да када је дошло до оружане побуне, до рата, лојалност и сарадња преко ноћи су нестали.
„Те линије националне поделе су биле итекако видљиве 1998. године. И било каква лојалност и сарадња која је постојала у ранијем периоду, практично преко ноћи је нестала. То што Албанци отварају фирме на северу Косова, у неким нормалним околностима било би нешто очекивано, чак и пожељно, али ако се посматра у контексту актуелних догађаја, то буди и изазива опрезност и сумњичавост, иако не можемо рећи да сваки Албанац који отвори фирму има неку злу намеру“, закључио је Ристановић.
Извор: Косово онлајн