Данас се навршава 26 година од отмице новинарске екипе Радио Приштине Ђура Славуја и Ранка Перенића на путу Велика Хоча–Зочиште, у општини Ораховац, а њихова судбина је и даље непозната.
Славуј и Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да ураде прилог о повратку отетих монаха. Последњи пут виђени су у Великој Хочи, у преподневним сатима, одакле су грешком кренули ка Ораховцу, који је у то време био под контролом ОВК, наводи се у саопштењу Удружења новинара Србије (УНС) са својим огранком Друштвом новинара Косова и Метохије (ДНКиМ).
До данас породице Перенић и Славуј немају званичне информације о њиховој судбини.
На месту отмице УНС и ДНКиМ поставили су обележје, које је до сада рушено девет пута, на коме на српском и албанском језику, пише: „Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их“.
ЕУЛЕКС је 2017. године потврдио да су Перенића и Славуја отели припадници ОВК односно да су их, запретивши оружјем, повели у непознатом правцу.
На месту где су последњи пут виђени, за данас, на годишњицу њиховог нестанка, чланови и управа УНС-а, новинари медија на српском језику на Косову и Метохији најавили су окупљање, како би указали на тај нерасветљени злочин.
У јеку ратних дешавања на Косову су отети и многи други новинари, а званичне информације о њиховом нестанку још увек нису познате јавности.
Новинар и преводилац Александар Симовић нестао је 21. августа 1999. године у Приштини. Део посмртних остатака је пронађен у селу Обриње код Глоговца.
Дописник „Политике“ и новинар приштинског „Јединства“ Љубомир Кнежевић отет је 6. маја 1999. године код Вучитрна у подножју планине Чичавица.
Фоторепортер Момир Стокућа је 21. септембра 1999. године убијен у кући у којој је живео у центру Приштине.
У Приштини је 9. септембра 2000. године нестао и новинар српске редакције Радио Косова Марјан Мелонаши.
Уредник Радио телевизије Приштина Kрист Гегај убијен је у Истоку септембра 1999. године, три месеца након доласка међународних снага.
На Kосову су у периоду од 1999. до 2005. године убијени новинари листова „Бујку“ Африм Малићи (1998), „Информатор“ Информативног центра Kосова Енвер Маљоку (1999), „Рилинђа“ Шефки Попова (2000) и „Бота сот“ Џемаиљ Мустафа (2000), Беким Kастрати (2001) и Бардуљ Ајети (2005). За Бадруља Ајетија је познато да је убијен из возила у покрету код села Бресалце.
Истрагу за нестала и убијена лица је најпре водио УНМИК, а затим ЕУЛЕКС, који је потврдио да су припадници ОВК отели Перенића и Славуја.
У мају ове године, Резолуција о убијеним и несталим новинарима на Косову у периоду од 1998. до 2005. године, коју је предложио УНС, једногласно је усвојена на Годишњој скупштини Европске федерације новинара (ЕФЈ) у Приштини. У њој се истиче да Скупштина ЕФЈ тражи да Управни одбор ове федерације од УНМИК-а, ЕУЛЕКС-а и косовске власти захтева да се формира међународна експертска Комисија која би помогла у истраживању убистава, киднаповања и нестанака 19 новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998. до 2005. године.
У њој се истиче да Скупштина ЕФЈ-а тражи да се у рад међународне Комисије за истраживање убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998. до 2005. године, као експерти, укључе судије и тужиоци из Београда и Приштине, представници међународних мисија које су у поменутом периоду биле задужене за владавину права на Косову (УНМИК и ЕУЛЕX), као и представници УНС-а и Асоцијације новинара Косова (АГК).
Резолуцијом се позива Управни одбор ЕФЈ-а да у сарадњи са другим организацијама, удружењима, Саветом Европе, Уједињеним нацијама и ОЕБС-ом, као и другим међународним телима редовно прати истраге ових убистава, киднаповања и нестанака и да о томе обавештава јавност.
Извор: УНС
