Историчар из Грачанице Александар Гуџић изјавио је да покушај гашења српског културног наслеђа на Косову и гашења сећања на српско присуство на овим просторима није од јуче, те да у политичкој и научној јавности косовских Албанаца доминира наратив да су „Срби окупирали Косово“.
Гуџић наводи да се српско културно наслеђе на Косову може поделити у неколико група.
У прву, по његовим речима, спадају цркве, манастири, који су ремек дела уметности, сликарства и градитељства, који су под заштитом UNESCO.
„Ту мислим на Дечане, Пећку Патријаршију, Богородицу Љевишку и низ других манастира. У другу групу спадају цркве које су такође ремек дела уметности, духовности, градитељства, које су настале у 19. веку и раније, али нарочито ове у 19. веку, које представљају ремек дела једног посебног, специфичног рашко-призренског стила, насталог у 19. веку у периоду након што су османске власти дозволиле обнову цркава и манастира након оног Хатишерифа из Гилхане. У трећу категорију спадају црквишта, али и споменици од националног значаја“, каже Гуџић за Косово онлајн.
Он, међутим, упозорава, да се закони о њиховој заштити у пракси не поштују.
„О онима коју су под заштитом Унеска брине Унеско, брину косовске институције, али брине и Република Србија. На терену те објекте обезбеђује Косовска полиција. Положај тих цркава и манастира је законски регулисан и око њих постоји та специјална заштићена зона. У пракси се, наравно, Устав Косова и законска регулатива, посебно не поштује, не примењује. Тих закона се у пракси нико не придржава, па тако имамо тик уз Газиместан, место где се одиграла Косовска битка, да је албански бизнисмен Орка или Орча подигао објекат иако је у 50, 100, 200 метара око заштићене зоне забрањена било каква градња“, наводи Гуџић.
Подсећа и да је манастир Високи Дечани годинама водио борбу за повраћај 24 хектара земљишта, а да је до 2015/16. косовска Агенција за борбу против корупције „која је по слову закона дужна да штити закон и спречи било какав облик корупције и нелегалне радње“, била противправно у једном објекту цркве Светог Николе у Приштини.
„То само говори о неозбиљности и неодговорности косовских институција које треба по закону да штите права и имовину СПЦ. Најугроженији су, и они су на листи угрожених, манастир Високи Дечани који је од 1999. до данас доживео низ напада. Затим, ту је Богородица Љевишка која је спаљена у погрому 2004. године. Угрожене су и друге, али најугроженије су оне на листи Унеска“, каже Гуџић.
Он истиче да „тај наратив и тај покушај гашења српског културног наслеђа, гашења сећања на српско присуство на овим просторима није од јуче, није од Ховенијера“, већ да траје деценијама, алудирајући на недавну изјаву америчког амбасадора у Приштини да је Улпијана „благо културног налеђа Косова“.
„Искуство је показало да није довољно само протерати Србе, уништити њихово наслеђе, већ је потребно поставити један нов наратив, утиснути у свест обичних људи сећање о албанском континуитету на тим просторима. Тај наратив има своју основу много пре Ховенијера, много пре косовске ‘независности’. По том наративу су Срби окупирали Косово, најпре у време Немањића и на темељима српских цркава и манастира градили своје цркве и манастире, да би у неком тренутку дошло до османског ослобођења албанског народа, да би 1912. Срби поново окупирали овај простор“, објашњава овај историчар.
Додаје да ће се тај наратив развијати и да је као такав доминантан како у политичкој, тако и у интелектуалној и научној јавности косовских Албанаца данас.
„Да ли он одговара историјској истини, апсолутно не. Али он није од јуче и Албанци нису једини који покушавају да присвоје српско културно наслеђе на Балкану. Слична ситуација се одвија и у данашњој Северној Македонији, где се манастири који су репрезентативни представници српског културног наслеђа представљају као македонско културно наслеђе и где се имена српских ктитора и светитеља бришу. Па тако у манастиру Лесново данас имамо када уђемо у манастир фреску Светог Саве, где стоји ‘Сава, први архиепископ’, оно ‘српски’ је уклоњено . Тако да Албанци нису јединствени када покушавају да присвоје српско културно наслеђе, слично се одвија и у Босни, до јуче се то одвијало и у Македонији. То је школски пример покушаја стварања нације на темељима српског културног наслеђа другог народа“, оцењује Гуџић.
Говорећи о Улпијани, он подсећа да су у питању остаци древног римског, византијског града, који нема везе са Албанцима и да не можемо говорити о Улпијани као албанском културном наслеђу.
„Ја разумем косовске институције и уопште косовску јавност, зашто толико инсистирају на Улпијани. Када туристи или нека делегација са Запада дођу, најрепрезентативније што косовски Албанци могу да понуде свету је Улпијана. Ту једино могу да дођу. Уколико дођу у Грачаницу, ту ће их дочекати представници СПЦ, уколико дођу у Ново Брдо, ту су видљиви трагови српске прошлости. Тако да је Улпијана једино место где могу да дођу и представе странцима оно што Косово поседује и да кроз наратив истакну своје илирско порекло“, закључује Гуџић.
Извор: Косово онлајн