Председник Одбора за одбрану и унутрашња питања Милован Дрецун изјавио је да је мост на Ибру у Косовској Митровици значајан за опстанак и безбедност српског народа. Приштина не жели отварање, већ освајање тог моста, да би се то представило „као да је српски народ побеђен и да је та територија албанска територија“, истиче Дрецун.
Дрецун је за РТС рекао, да када погледате значај главног моста на Ибру, не можете рећи да без њега не може да функционише саобраћај, да не могу аутомобили, камиони, аутобуси да прелазе из јужног у северни део. Каже да постоје два моста недалеко – један је у Бошњачкој махали, други је код села Суви до.
„Тако да и без тога имате магистрални правац код Дудиног крша, који иде из Приштине у том правцу. Дакле, ту нема никаквих проблема у функционисању саобраћаја, али Приштини је веома стало да реализује политику коју је Аљбин Курти обећао својим бирачима када је долазио по други пут на власт, а то је да ће он у потпуности ставити под контролу север Косова, односно, како он каже, интегрисати север и успоставити функционисање свих приштинских институција на северу Косова“, рекао је Дрецун.
Истиче да „Приштина заправо не жели отварање моста, она жели освајање моста, да покаже како је победник, како је побеђен српски народ на северу, како је он подјармљен, како је стављен под контролу и да је та територија – албанска територија, иако тамо живи 95 одсто Срба на том делу територије“.
С друге стране, како наводи Дрецун, тај мост је за опстанак и безбедност српског народа од посебног значаја.
„Сетите се догађаја од доласка међународних снага када је у једној години било 1.200 покушаја екстремних Албанаца да пређу преко тог моста насилно и да протерају Србе из северног дела Косовске Митровице, генерално са севера. У тим покушајима је било и убијених Срба, дејствовало се са снајперима из јужног дела“, подсећа Дрецун.
Наводи да је било провокација, упада појединаца који су бацили бомбу у суседни кафић у северном делу, затим напада на Србе ножевима и бежања преко тог моста.
„Дакле, то је мост који за Србе заиста представља чинилац угрожавања њихове безбедности и они желе да спрече да се то настави у наредном периоду. Барикаде које су постављене 2014. су уклоњене, међутим, након тога су опет били инциденти. Албанци су без дозвола општине Северне Митровице покушавали да зидају корито реке и то са оне стране која припада северном делу Косовске Митровице, па је то ипак на неки начин заустављено“, подвукао је Дрецун.
Према његовим речима, кључни проблем у томе је што Приштина није испоштовала разграничење северне и јужне општине, зато што је проблем Суви до. „То је мешовито село. И кад погледате географски, оно се налази на северу, припада Северној Митровици“, напомиње Дрецун.
Међутим, какао истиче, катастарски припада Јужној Косовској Митровици. У Јужној Косовској Митровици нема Срба, протерани су, сем свештеника који тамо живе, не дозвољава им се повратак, додаје Дрецун.
Ако би, рецимо, дошло до тога да Суви до припадне јужном делу Косовске Митровице, Срби би се иселили. Чак и да се не иселе, они би били у проблему, али тамо постоји много грађевинског земљишта које је интересантно Албанцима и ту би се мењала етничка структура, навео је Дрецун.
„Дакле, ово је намера Куртија да покаже да све оно што је обећао да испуњава, да он у потпуности ставља север под контролу и довршава посао“, закључио је Дрецун.
Извор: РТС