Министар културе Никола Селаковић оценио је , поводом сто дана владе премијера Милоша Вучевића, да су заштита српске баштине на Косову и припреме за Експо 2027. године међу највећим изазовима деловања министарства у будућности.
Селаковић је нагласио да су приоритетни, најважнији и највећи проблеми са којима се као држава и народ суочавамо на Косову , и да „они дотичу и српску културу“.
„Наше богато културно, историјско, духовно наслеђе на Косово и Метохији, оно које је Унеско препознао као део светске културне баштине, је у стању сталне угрожености“, упозорио је српски министар.
Селаковић је додао да су поред Пећке патријаршије, Дечана, Богородице Љевишке и Грачанице, ту и споменици који нису на Унесковој листи, као што је манастир Бањска или Драганац.
„Наш задатак и велики изазов, пред којим се као министарство налазимо, је да обезбедимо озбиљну заштиту у ономе обиму у којем је то нама дозвољено и у којем је могуће“, рекао је српски министар.
Селаковић је рекао да је кабинет премијера Милоша Вучевић „влада континуитета“, а да је континуитет засниван на расту и развоју Србије.
Према његовим речима, развој и раст су омогућиле озбиљне и свеобухватне економске реформе које је спроводио најпре као премијер, а потом и као председник Србије Александар Вучић.
„То економско уздизање и оживљавање Србије омогућило је ресору културе да доживи период новог свеобухватног улагања у развој српске културе“, нагласио је Селаковић.
Према његовим речима, првих сто дана владе у ресору културе обележило је неколико важних пројеката, започетих у току мандата претходне министарке Маје Гојковић.
Селаковић је подсетио да је у првој престоници културе Србије Чачку, завршена адаптација и реконструкција некадашње Соколане у Музеј кошарке, у који је као „јединствену установу културе тога типа у Европи“, уложено преко 84 милиона динара.
Према његовим речима, сада се ушло у завршну фазу опремања објекта и припреме сталне поставке Музеја кошарке.
У другој престоници културе Ужицу завршени су радови на реконструкцији и опремању дворане Градског центра за културу, са уложених 82 милиона динара, чиме град добија мултифункционалну дворану, доступну и особама са инвалидитетом.
„Можда највећи пројекат финализован у ових сто дана је трансформација некадашњег Дома војске у нови Центар за културу града Пирота. Објекат је у потпуности реконструисан, реновиран, адаптиран, санирано је све што је било проблематично“, навео је министар.
Селаковић је додао да је Банке и Савета Европе обезбеђен кредит од преко пет милиона евра, а Пирот је добио центар за културу, за који се нада да ће бити отворен наредних дана и постаће „репер свим другим градовима у Србији који желе нешто добро да ураде на пољу културне инфраструктуре“.
Према његовим речима, школа за основно музичко образовање „Душан Сковран“ је добила адаптирану и реконструисану дворану, која је „на нивоу београдског Коларца“.
Док је Ћуприја добила 20 милиона динара, дотле је уложено 12 милиона у Књажевац, где је адаптирана дворана Центра за културу, а Градска библиотека у Осечини добила нову сцену са гледалиштем, односно репрезентативни простор за различите врсте културних садржаја.
Подсетивши да је настављен програм „Градови у фокусу“, чија је укупна вредност 350 милиона динара, недавним потписивањем уговора са првих 14 од укупно 47 градова, Селаковић је најавио да се ових дана очекује потписивање наредних уговора.
Селаковић је истакао да је „један од највећих изазова, тест провере способности Министарства културе и Владе Србије припрема Светске изложбе Еxпо 2027“.
„Много тога што Министарство културе чини је усмерено управо на припрему наше престонице и читаве државе да буде, надам се најуспешнији до сада, домаћин Еxпо 2027“, рекао је Селаковић.
У будућем деловању Министарства културе биће изузетно важне области заштите културног наслеђа Србије и српског народа, савременог културног стваралаштва и представљања наше културе у свету, навео је Селаковић.
Након што је недавно посетио манастир предводећи Комисију за обнову Хиландара Селаковић је рекао ће ове године бити завршена обнова дела манастирског комплекса, који је оштећен у катастрофалном пожару 2004. године.
Напоменувши да се наставља са пуном применом Закона о Хиландару, Селаковић је додао да је предстојећи задатак да до краја следеће године почне изградња ризнице и депоа Свете лавре манастира Хиландар.
Селаковић је најавио радове на потпуној обнови манастира Манасија, у највећем обиму до 2027. године, када се обележава шест векова од упокојења деспота Стефана Лазаревића.
У оквиру припрема за Еxпо 2027, Селаковић је поменуо да Природњачки музеј после 130 година подстанарског статуса треба да добије своју нову зграду.
Током првих 100 дана владе, за потребе Историјског музеја Србије (ИМС) расписана је јавна набавка, чији се завршетак очекује у наредне две недеље, како би током јесени могла почети санација и адаптација некадашње зграде Главне железничке станице, навео је Селаковић.
Према његовим речима, здање старе Железничке станице у Београду ће поред седишта ИМС, са Савским тргом и спомеником Стефану Немањи, чинити „јединствену урбанистичку целину посвећену богатој српској историји, култури и традицији“.
Селаковић је додао да је у непосредној близини зграда Старе поште, где су од овог месеца почели радови на потпуној реконструкцији, која ће бити објекат намењен за културне садржаје и намену.
Музеј Николе Тесле ће из садашњег простора са више 200 квадратних метара, ући у преко 6.000 квадрата некадашње фабрике хартије Југошпед, напомено је министар културе.
Према његовим речима, галерија Милене Павловић Барили у Пожаревцу биће важно место на коме ћемо „показати колико смо у стању да после деценија заборава великим личностима из наше историје и културе посветимо заслужену пажњу“.
„Уређење историјског центра Сремских Карловаца је изузетно важан задатак који мора да се испуни до 2027. године“, нагласио је Селаковић.
Као једну врсту приоритета, Селаковић је навео озбиљну подршку аматеризму, без кога наша култура неће имати ни професионалну будућност.
„Масовни аматеризам може да изнедри врхунске савремене уметнике у различитим областима“, нагласио је Селаковић.
Према његовим речима, узаштити културног наслеђа врло је важна улога Републичког завода за заштиту споменика културе, чији је рад потребно правно ојачати.
Селаковић је додао да је потребно донети нови закон који ће уредити службу заштите, конзервације и омогућити „кадровско формирање људи који су нам неопходни да бисмо наше културно наслеђе штитили на ваљан начин“.
„Један од закона који бих волео да у овом мандату министра културе браним пред народним посланицима требало би да буде и Закон о позоришту“, признао је Селаковић.
Нагласивши да Закон о позоришту недостаје, Селаковић је рекао на око тога очекује широк и инклузиван процес свих „актера који су неопходни за израду доброг и квалитетног закона, какав је српској позоришној сцени потребан“.
Селаковић је рекао и да се наставља даље са прикупљањем наше покретне културне баштине расуте по свету, коју „желимо да вратимо у Србију и ставимо у наше музеје“.
Према његовим речима, план министарства у наредним годинама је популаризација наших установа културе.
„Срби и грађани Србије када оду у иностранство радо посећују музеје. Морамо да нађемо начин да нашој публици укажемо на наше културно благо које чувамо у нашим музејима, и позовемо људе и децу да што више долазе да виде шта то наши музеји чувају“, рекао је Селаковић.
Нагласивши да се са нашим музејима можемо поносити, Селаковић је додао да наши грађани својим гостима који дођу из света могу захваљујући нашим музејима показати колико је значајна српска култура.
Извор: ТВ Мост, саопштење