Научни сарадник Института за српску културу у Лепосавићу др Петар Ристановић изјавио је да су тврдње политичара из Приштине да су Газиводе изграђене средствима са Косова суштински нетачне, јер Србија и даље исплаћује кредит из 1972. од Светске банке.
Ристановић објашњава да је овај хидросистем на Ибру подигнут након дугих припрема као један од круцијалних пројеката за развој Косова.
“Идеја је била да се направи велики систем Ибар-Лепенац, који је требало да производи електричну енергију, обезбеђује водоснабдевање за већи део Косова и наравно да донесе економску профит покрајини. Тако је 1972. подигнут кредит од Светске банке и започето је са изградњом пројекта. После 12 година завршен је само део. Лепенац, друга половина, никад није изграђена”, каже Ристановић за Косово онлајн.
Додаје да је данас значај Газивода за Косово суштински, јер се ради о једном од најбитнијих стратешких објеката.
“Без воде са Газивода добар део централног Косова не би имао водоснадбевање. И још важније, са водом из Газивода се хладе термоелектране Косово А и Косово Б, без којих Косово фактички не би имало довољне количине струје да подмири потребе домоћинстава. Коначно, Газиводе су битне и због неког економског аспекта, мада је он у читавој овој ситуацији најмањи”, напомиње он.
На тврдње чланова Самоопредељења да су Газиводе Албанцима “завештали преци”, Ристановић одговара да им је “језеро у наследству оставила тадашња Југославија”, односно федерална влада која је гарантовала кредит код Светске банке.
“Политичари са Косова често изјављају да су Газиводе, односно да је хидросистем Ибар плаћен средствима са Косова, што је формално тачно, али суштински нетачно. Средства су пребачена у предузеће које је основано на Косову у Приштини, али то су средства Светске банке за које је гарантовала федерална влада. Колико ми је познато, Србија и даље враћа неке последње делове тог кредита” наводи он.
Константно прекрајање историје, па и у случају Газивода, Ристановић види као модел понашања режима у Приштини на челу са Аљбином Куртијем.
“Мислим да се то уклапа у један начин понашања садашње владе у Приштини и конкретно Куртија и његових сарадника, који испостављају максималне захтеве, без икакве воље за разговорима и преговорима. До сада су навикли да добијају то што траже, па у том смеру и настављају. Докле ће тако трајати, видећемо”, каже Ристановић.
Извор: Косово онлајн