Професор са Филозофског факултета Универзитета у Северној Митровици Лука Јовановић каже да Албанци прекрајају историју језера Газиводе, желећи да, као и свему што је српско на Косову, избришу етнички, културни и религијски карактер. Подсећа да су под језером српска села и цркве, да Србија и даље плаћа дуг за изградњу језера и да упркос томе Приштини никад није мањкало ни струје, ни воде.
Јовановић наводи за Косово онлајн да цео географски простор Ибарског Колашина представља једну целину која је кроз прошлост била насељена искључиво Србима и која, како културолошки, тако и језички и историјски одише чисто српским карактером.
“Кроз историју смо могли видети да је на тих 12 квадратних километара на којима се данас простире језеро Газиводе раније постојало 14 искључиво српских села која су расељена 70-их година, усред изградње акумулационог језера. На том простору, оносно испод језера, леже српске куће, леже српска села, лежи небројено цркава и леже два српска манастира”, каже Јовановић.
Подсећа да је на простору Ибарског Колашина још у средњем веку краљица Јелена Анжујска направила своје седиште из ког је управљала државом заједно са синовим Милутином и Драгутином.
У каснијем периоду, крајем 19. века и почетком 20. века, када цео простор Балкана доживљава тектонске етничке поремећаје, управо простор Ибарског Колашина је, наводи, задржао чисто српски карактер.
“И да изузмемо српске изворе, то можемо видети код страних извора, какав је бечки научник Теодор Ипен, албанолог и један од главних креатора албанске нације у данашном смислу, који је из свог седишта у Бечу и Сарајеву радио на подизању и културној афирмацији албанске нације. Он је управо признавао да је та област, микрообласт, чисто српског карактера”, наводи Јовановић.
До нових етничких поремећаја дошло је након Првог и нарочито након Другог светског рата, управо градњом језера Газиводе. Наш саговорник наглашава чињеницу да је језеро градила влада Социјалистичке републике Србије од кредита добијеног од Светске банке који се и дан, данас исплаћује.
Након распада бивше Југославије републике су поделившу имовину поделиле и дугове за инфраструктурне пројекте који су се налазили на њеној територији. Тако је Србија преузела дуг од тадашњих 70 милиона долара, који је неупоредив са данашњих 70 милиона долара.
“Када је Косово прогласило независност 2008. оно није преузело и државне дугове, што би требало да уради сходно територији коју обухвата и инфраструктуралним пројектима који се налазе на њеној територији за које се дугови дан данас плаћају, Косово никад није преузело дуг за језеро Газиводе, никад није један евро није дала на конто тог дуга”, каже Јовановић.
Истиче да данас снабдевање Приштине и шире околине водом и струјом зависи искључиво од језера Газиводе, које пуни Грачаничко језеро, и хлади термоелектрану Обилић, али да то Србија никад није злоупотребљавала.
“Ја ћу само рећи да у годинама након 1999, 2004. и 2008, иако су Газиводе биле у српским рукама, Приштини никад није мањкало ни струје, ни воде, а да су и Митровчанима и Звечанцима и Колашинцима приштинске власти у сваком тренутку гледале да, тако кажем, искључе и воду и струју. И тад смо ми још једном показали своју хуману страну и да смо већи људи од оних који нас прогањају”, наводи он.
Напомиње да Албанци и поред свега тога, као и за све остало на простору Косова, данас измишљају историју и етимологију Газивода, бришћући му српски етнички, културни и религијски карактер,
“Управо те изјаве да су Албанцима преци оставили језеро Ујман, како га они зову, могу само да алудирају на чињеницу да су, знајући тај податак да је 14 српских села расељено да би Газеводе биле саграђене, они опет кренули том иредентистичком линијом, да све што се тиче великог исељавања Срба, великог погрома Срба, може имати везе са Албанцима и албанским прецима”, каже Јовановић.
Извор: Косово онлајн