Хрватска није спремна да једну елементарну цивилизацијску и хуманитарну тему стави на дневни ред и да разговара о несталим особама, већ опструише тај процес, а породице имају право да знају шта се десило са њиховим најмилијима и ко је одговоран за злочин, поручено је на конференцији у Београду „Немамо право на заборав – 29 година од погрома Српског народа у „Олуји“.
Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић рекао је да највећи део несталих у акцији Олуја чине цивили и да се 580 особа води као нестало.
„Есхумирано је 1.050 тела у неко време када смо сарађивали са хрватском страном и имамо неких 350 тела која нису идентификована, ексхумирана, а везана су за управо ову акцију. И то све сада говори о томе да ми знамо како и шта треба. И радили смо. И без обзира на све проблеме које смо имали са хрватском страном и са много неслагања, али ми смо били присутни на терену“, рекао је Одаловић.
Он је навео да је очигледно да хрватска страна није спремна да се суочи са почињеним злочином и да једну елементарну цивилизацијску и хуманитарну тему стави на дневни ред и да разговара о несталим особама.
„Већ две године нисмо ниједном позвани ни на једну локацију. Неке локације у Хрватској су познате и верификоване давних година. Још 31 тело са тих локација није ексхумирано, мртвачнице у Хрватској су пуне тела за које не знамо коме припадају. Нити можемо да одемо на локацију, нити се поступа по нашим захтевима, нити можемо да уђемо у мртвачницу“, рекао је Одаловић.
Додао је да је за српски народ реч о великом злочину и страдању, али да хрватска страна има другачији однос према томе.
Председница Удружења породица „Суза“ Драгана Ђукић рекла је да се навршило 29 година од погрома Срба у Хрватској, а да у региону постоје различити погледи на догађаје из 90-их, који утичу на неспремност за суочавање са прошлошћу и не доприносе помирењу, а посебно бржем решавању судбина несталих особа.
„У Хрватској се слави такозвана ‘побједа’ поводом протеривања 250.000 Крајишника са огњишта, где су вековима живели, а ми тугујемо. Из године у годину све мање идентификованих лица, дакле све мање резултата. У Хрватској на институтима за судску медицину и даље се налазе посмртни остаци око 900 тела за које се годинама не врши идентификација“, указала је Ђукић.
Заменик комесара за избеглице и миграције Србије Светлана Велимировић рекла је да комесаријат већ 32 године посвећено решава проблеме и невоље избегличке популације. Она је истакла и да је комесаријат прошле године обезбедио подршку за 1.673 породице које су дошле из Босне и Херцеговине и Хрватске.
Навела је да је обезбеђено и 1.287 стамбених решења, грађевински материјал, стамбене јединице, монтажне куће, а економски је оснажено 368 породица да започну свој посао.
„Међутим, оно што ми сваке године континуирано радимо и највише можда можемо да допринесемо очувању сећања и евентуално неким другим активностима у овој области јесте подршка организацијама цивилног друштва, односно удружењима грађана“, рекла је она.
Политиколог Огњен Гогић рекао је да за разлику од других народа, који могу да кажу да су њихове жртве дочекале неку правду јер постоје судске пресуде, за српске жртве не постоји правда, пошто за акцију „Олуја“ не постоји пресуда ни за једно убиство.
„А није тачно да се толико није могло установити шта се десило и да се толико баш није могло установити ко је на који начин страдао. Тако да се ради заправо о томе да није било политичке воље и да није било политичког интереса да се на томе истрајава пре свега у међународној заједници која је са друге стране имала пуно воље да се бави злочинима које су извршене на неким другим народима“, рекао је он.
У Хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“ која је започела 4. августа 1995. године масивном војном акцијом оружаних снага Хрватске извршена је агресија на простор Републике Српске Крајине, односно север Далмације, Лику, Кордун и Банију.
Извор: Танјуг