Министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић оцениила је данас да ће државе које своју економију буду базирале на развоју знања бити оне које ће водити свет, као и да Србија има велики потенцијал када су у питању млади иноватори и да је важно да им се пружи подршка у сваком смислу.
„Развија се и биоекономија која се заснива на знању, улагање у знање је улагање у будућност. Бизнис модели су се променили, мале комапније које настају на иновацијама, постају велике компаније. Њих оснивају двоје троје, младих и у почетним фазама то није класична фирма, па им тако треба менторски рад и финансијска помоћ како би развили и идеју и изашли на тржиште, регионално, па и светско. Томе служе Научно техолошки паркови (НТП)“, рекла је Беговић за Танјуг.
Министарка је истакла да млади у НТП у Србији добијају менторе, финансијску подршку да развијају своју идеју, и у Србији има преко 700 стартапова. „С обзиром да имамо преко 700 стартап компанија које расту 20, 30 одсто годишње и да се ово даље развија у Србији, потребно је да улажемо још више у овај сегмент друштва“, оценила је Беговић.
Први НТП отворен је у Београду 2015. године, затим 2020. у Чачку и Нишу, а 2021. у Новом Саду и сада се проширују капацитети, додала је Беговић, јер већ сада преко 350 компанија послује у тим НТП, а преко 4.000 младих људи је запослено у тим фирмама. „Сутра почињу радови на проширењу НТП Чачак, такође у Крушевцу ћемо имати индустријски НТП, за оне који су више оријентисани ка производњи“, рекла је Беговић.
Када је реч о БИО4 кампусу, министарка је објаснила да је замишљен као комплекс високо образовних установа и научних института и НТП за стартап компаније.
„Биће присутне и приватне компаније, желимо да се Србија види као место креације у месту биотехнологија, вештачке интелигенције и информатике. БИО4 као једна платформа за сарадњу између науке и приватних компанија које имају добре механизме. Приватне компаније ће имати присутп најбољим студентима, али и нфраструктуру, јер ћемо уложити у опрему“, рекла је Беговић. Додала је да је отворен јавни позив за приватне компаније да искажу интересовање за простор у БИО4 кампусу, и објаснила да је важно да се кроз овај процес увиди и шта је то што им је потребно у техничком, и сваком другом смислу.
Истакла је значај вештачке интелигенције посебно у медицини, наводећи да је изузетно корисна и да код истраживања и пласирања иновативних лекова скраћује процес, који некада траје и до 15 година.
„Наука ће узети најбоље од вештачке интелигенције. Мислим да ће бити фантастичан алат у области медицине. Скраћује време, када развијате лек прође 15 гоина да изађе на тржиште. Вештачка интелиганција та брзина обраде великог броја података коју може да подржи, значајно може да скрати тај процес на пет, шест, седам година“, рекла је Беговић.
Говорећи о примени науке у пољопривреди, министарка је објаснила да живимо у периоду промена када у класичну пољопривреду улази технологија.
„Биосенс институт је посвећен дигитализацији пољопривреде. Сензори, роботика, тамо је сада цео систем везан за субвецније за пољопривреду и пољпривреда је кренула у том смеру. Холандија је пример, они немају претерано квалитетно земљиште, али су развили уз помоћ науке једну од најмоћнијих пољопривреда у свету“, рекла је Беговић.
Специјализована изложба EXPO 2027 која се одржава у Србији биће значајна прилика за сарадњу инвеститора и научника, најавила је Беговић, и оценила да је Србија као домаћин представљена као земља иновација.
Извор: Танјуг