Социолог са Института за европске студије Марија Марсенић оценила је да резултати пописа становништва на Косову показују депопулацију, али и демантују тврдње премијера Аљбина Куртија о економском просперитету.
“Када су у питању резултати пописа становништва на Косову и Метохији може се рећи да сведочимо тренду депопулације, односно смањења броја становништва. Такође, бележи се смањен број радно способног становништва у мањим старосним групама што нам указује на дефицит радно способне снаге”, каже Марсенић за Косово онлајн.
Према њеним речима узроке првенствено треба тражити у политичкој ситуацији, затим лошем стандарду и на крају и безбедносним тензијама.
“У последње време смо могли да прочитамо неколико извештаја Светске банке који нам указују на висок ниво незапослености на простору Косова. Мислим да се бележи преко преко 60 процената. Ту су и лоше пословне прилике, миграције. Такође извештај о просечној старости која на Косову износи у просеку 80 година. Затим извештаје о економском расту које је Аљбин Курти прекрајао како њему одговара, не би ли манипулисао јавност причом о некаквом огромном економском просперитету и високом квалитету живота људи на Косови и Метохији”, истиче Марсенић.
Објашњава да су резултати пописа заправо демантовили тврдње премијера Аљбина Куртија.
“Резултати пописа су апсолутно демантовали све те његове тврдње и показали су економске неприлике са којима се суочава народ. Једино што је он успео, успешно да дистрибуира, јесте свакако страх и насиље, а о реалним решењима, као што су јавне политике, домаће и стране инвестиције, развојни пројекти. О томе нема ни назнака”, истиче Марсенић.
Каже да је додатни проблем створила и визна либерализација, након које је преко 270.000 Албанаца напустило Косово.
“То су махом млади и образовани људи, дакле радно способно становништво које је напустило ову територију и упутило се ка земљама Европске уније, не би ли тражили боље услове живота и економске прилике”, наглашава Марсенић.
Објашњава да када велики одлив радно способног становништва проузрокује дисбаланс на тржишту рада, односно мањак квалификоване радне снаге проузрокује пораст неквалификоване радне снаге што за узрок има смањење доприноса у систему социјалне заштите, али и повећану просечну старост становништва и бројне друге последице.
Каже да је у оваквој ситуацији јако тешко пронаћи решење зато што је, како истиче “популациона политика привилегија богатих земаља”.
“О њој се може размишљати једино када се уравнотеже сви остали друштвени аспекти. Али, и на првом месту у овом случају треба размишљати о политичкој и безбедностној стабилизацији. Тек потом долазе мере усклађивања образовања са потребама тржишта рада, веће укључивање жена на тржиште рада, повећање плата, подршка предузетницима”, закључује Марсенић.
Извор: Косово онлајн