Истицање српске заставе на Белој кући на данашњи дан 1918. године у част херојства и жртве коју је српски народ поднео током Првог светског рата постала је након НАТО агресије важан аргумент у ресетовању српско-америчких односа, рекла је помоћник министра спољних послова за јавну и културну дипломатију Љиљана Никшић.
Она је подсетила да је 28. јула 1918, на четврту годишњицу почетка гранатирања Београда у Првом светском рату, тадашњи председник САД Вудро Вилсон наложио да се српска застава завијори на Белој кући, као прва од укупно две иностране заставе које су се икада вијориле над председничком кућом.
Нагласила је да је у време великих изазова, стратешка кампања и култура сећања на тај дан, коју је покренуло Министарство спољних послова Србије, допринела ресетовању српско-америчких односа.
,,Та заборављена поглавља славне заједничке историје Срба и Американаца отворила су пут мекој дипломатији да подсећа на речи председника Вилсона и тадашњег државног секретара Роберта Ленсинга да ће, када се буде писала историја Великог рата, најсветлије поглавље носити име Србија“, рекла је Никшић за Танјуг.
Додала је да данас то сјајно поглавље представља ,,живу супстанцу дипломатских односа двеју земаља“ успостављених пре 142 године.
Никшић је указала и на тадашњу реторику Беле куће која је, говорећи о српском народу, користила атрибуте попут ,,племенити и витешки”.
Подсетила је да је у саопштењу поводом одлуке да се српска застава завијори на Белој кући Вилсон навео да је ,,задивљен војничким стоицизмом, хероизмом и жртвом српског народа, који је у борби дао кључни допринос савезницима“.
Никшић је подсетила да је Србија у Првом светском рату изгубила 30 одсто становништва, односно више од 1,2 милиона људи и да је дала 55 одсто мушког репродуктивног становништва и 63 одсто војне ефективе.
Председник САД Вудро Вилсон наложио је да се 28. јула 1918. године на Белој кући, на зградама јавних установа и на црквама свих вероисповести у САД истакне српска застава.
Српска застава завијорила се на Белој кући на дан када је четири године раније са брода монитора „Бодрог” испаљена прва граната на Београд чиме је 28. јула 1914. године почео Први светски рат.
Извор: Танјуг
