Премијер Милош Вучевић обишао је манастир Жича код Краљева, у оквиру којег је у јуну ове године завршен пројекат рехабилитације приступних саобраћајница и платоа. Манастир Жича један је од стубова државности нације и да због тога у њега треба да се што више улаже, рекао је Вучевић.
„Сама чињеница да је овај манастир место крунисања седморице српских краљева, манастир из 13. века, који је један од субова наше државотворности или државности, не само цркве него целе нације, јесте позив и призив свима нама да будемо посвећени и да још више улажемо“, рекао је Вучевић новинарима, након посете манастиру Жича.
Дочекале су га игуманија мати Јелена и сестра Нектарија које су га упознале са историјом манастира.
Разговарао је са сестринством у манастиру и, како је навео, сагледао је шта је до сада урађено и шта треба урадити у наредном периоду.
„Рекао бих да је данас манастир у моралном сјају какав заслужује, чека нас уређење комплетне фасаде“, рекао је премијер и додао је се ради и на уређењу простора око манастира. Према његовим речима, не може да буде модеризације без историје и духовности, нити може довољно да се улаже у заштиту, очување и уређење културе без јаче економије и привреде.
Вучевић је додао да предстоји много радова у Рашком округу и самом граду Краљеву. Како је најавио, делегација владе ће наставити са праксом да обилази све управне округе и различите делове Србије.
Како је раније саопштено, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфрастуктуре је издвојило 91 милион динара за уређење приступних саобраћајница и платоа на улазу у манастир.
Радови су испред и у близини манастира почели у септембру прошле године. Планирано је било да се заврше до августа ове године, али су окончани у јуну.
Манастир Жича, у долини Ибра, недалеко од Краљева, датира из прве половине 13. века, а подигао га је први краљ Србије, Стефан Немањић, да би у тој светињи касније било крунисано чак седам српских краљева из те династије.
Важну улогу у подизању манастира имао је и његов брат, Свети Сава, а Жича је постала седиште аутокефалне српске архиепископије.
Манастир је разаран и уништаван, али је опстао до данас, као подсећање на историју српског народа. Унутрашњост није, као некада, сва прекривена фрескама, већ је од целокупног монументалног сликарства једва остала петина, али најмање је најстаријих фресака.
Најстарији историјски извори о манастиру Жича су две повеље краља Стефана и његовог сина Радослава, из друге и треће деценије 13. века, преписане у 14. веку на зидове пролаза, испод куле на улазу у цркву.
Извор: Танјуг