Бивша амбасадорка при OEBS Бранка Латиновић оценила је да је изјава шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен о уједињењу Кипра јасан доказ да Европска унија чврсто стоји иза сваке своје чланице.
“Председница Европске комисије је дала врло чврсту, одлучну изјаву што се тиче очувања територијалног интегритета и јединства Кипра и то је само један пример како ЕУ стоји иза својих чланица и да ЕУ није само систем вредности, добијање новца, него и подршка територијалној независности и суверенитету једне земље. Наравно, и питање заједничке безбедносне и одбрамбене политике и у том смислу треба и читати ову изјаву”, каже Латиновић за Косово онлајн.
Додаје да је Кипар европски преседан зато што је поред нерешених територијалних питања ипак примљен у Европску унију.
“Различити су разлози и различити су модели. Кипар јесте замрзнути конфликт, али као такав је примљен у ЕУ што је супротно свим начелима и принципима, не само ЕУ. Свака међународна организација води рачуна о томе која држава се прима и да ли има контролу над читавом својом територијом. То је sine qua non принцип и Европска унија је у случају Кипра одустала од тога. Она је примила Кипар и поред чињенице да нема контролу над трећином своје територије. То је наравно урађено под великим утицајем Грчке која је имала уцењивачки капацитет”, објашњава Латиновић.
Наглашава да је ЕУ након тога ипак ојачала своје позиције када је реч о условима за пријем других чланица. “Не само везано за Србију јер ту имамо Резолуцију 1244 и увек можемо да кажемо да је та територија под мандатом УН што је и било за наше чланство у Савету Европе”, подсећа она.
Упозорава да су с друге стране упитне најаве ЕУ о пријему других нових чланица попут Молдавије или Украјине.
“У Молдавији имате Транснистрију (Приднестровље) где практично ова земља нема контролу над тим делом територије, а проруску локалну власт. Друго, шта ће бити са Украјином, како ће се завршити тај рат? Да ли ћемо имати нови замрзнути конфликт или ће се регулисати на други начин када дође до преговора. Али то су све нови изазови са којима се ЕУ и савремни свет суочава”, сматра Латиновић.
На питање може ли модел решења за Кипар бити примењив и за Косово, Латиновић је скептична.
“Различити су узроци, различита је прича. Мислим да су то ствари које не могу да се упоређују са оним што имамо на Косову и Метохији. Али је ту једна чињеница да став ЕУ произилази из става УН о очувању јединства и територијалне целовитости Кипра. Ту наравно имамо став Турске који се разликује”, прецизира Латиновић.
Додаје да и Косово и Кипар повезују резолуције Савета безбедности УН, али и да их раздваја њихова различита садржина.
“Прво имамо Резолуцију СБ УН 550 из 1983. године када је оно што се звало Турска држава Северни Кипар прогласила независност. У тој резолуцији се читав тај чин проглашава неважећим и позивају чланице УН да не признају ту државу и не успостављају дипломатске односе. То је нешто што нема у Резолуцији ни 1244 ни каснијим резолуцијама. Друго, читав преговарачки процес који су водиле УН везано за уједињење Кипра, то је и био назив, уницификација Кипра, вођена је управо са тим циљем – како повратити тај део територије и како обезбедити одговарајуће моделе: да ли је то федерација, да ли конфедерација. Углавном се ишло по федералном моделу с обзиром да су узроци због чега је до тога дошло сасвим другачији од овог”, наглашава Латиновић.
Подсећа и да је, у односу на косовски, проблем Кипра настао у другачијим историјским околностима.
“То је време Хладног рата, војне хунте у Грчкој која је прогласила присједињење Кипра, када имамо грчки државни удар на Кипру, па тадашњег председника Макаријуса који се склонио из земље, па Микоса Самсона који је био вођа тог покрета за уједињење Кипра са Грчком који је био председник Кипра осам дана… Па интервенцију Турске у Северном Кипру, па повратак Макаријуса… То су све ствари које се не могу упоређивати”, закључује Латиновић.
Извор: Косово онлајн