Фискални савет Србије у извештају о текућој буџетској резерви и ребалансу у Србији препоручује Влади Србије да дозвољену употребу буџетске резерве одмах ограничи на 3,0 одсто буџетских прихода, а у средњем року на 2,0 одсто, уместо садашњих 4,0 одсто.
Анализа Фискалног савета је показала да се буџетска резерва прешироко користи, за намене које нису у духу овог инструмента, наводи се у извештају и додаје да би први корак у решавању овог проблема било законско умањење дозвољеног износа који се може прерасподелити на овај начин.
Оцењује се да је у кратком року могуће и лако изводљиво да се текућа буџетска резерва умањи са садашњих 4,0 одсто буџетских прихода на 3,0 одсто, док би у средњем року, након дефинисања одрживог систематског решења за финансирање појединих стандардних корисника буџетске резерве, као што су локалне самоуправе, верске организације, спортски савези, текућу резерву пожељно додатно умањити на 2,0 одсто буџетских прихода.
Поменути корисници, локална самоуправа, верске организације и спортски савези се према овом извештају знатно чешће појављују од других међу корисницима новца из буџетске резерве.
Тако се на њих односило 249 од укупно 1.305 анализираних решења а укупна средства која су за њих исплаћена кроз буџетску резерву од 2018. до краја 2023. износе око 365 милиона евра, од чега је 225 милиона дато за локалну самоуправу, 75 милиона за верске организације и 65 милиона за спортске савезе.
Ограничење на 2,0 одсто, појашњавају из Фискалног савета, не би било преседан за Србију, јер је оно, како се истиче, важило и пре измена Закона о буџетском систему из 2015. и 2016. године, којима је дозвољена прерасподела преко текуће буџетске резерве повећана са 2,0 на 2,5 одсто буџетских прихода, а затим и на садашњих 4,0 одсто прихода.
У Фискалном савету сматрају да се употреба буџетске резерве не приказује се довољно транспарентно, да би требало да се јасно дефинишу и ограниче намене за које она може да се користи, као и да се мора прекинути с праксом усвајања ребаланса буџета по хитном поступку.
Из Фискалног савета подсећају да се текућа буџетска резерва у основи попуњава средствима које буџетски корисници током године нису реализовали у складу са иницијално предвиђеним буџетом.
Та средства се онда одлуком Владе Србије преусмеравају на кориснике и пројекте за које се покаже да за њих буџетом није било предвиђено довољно средстава.
Законски дозвољен максималан износ средстава која се могу преусмерити преко буџетске резерве, без одобрења Скупштине, тренутно је 4,0 прихода републичког буџета, што у 2024. износи око 700 милиона евра.
Уколико се током године појави потреба за значајнијим изменама буџета и променама економских политика, Влада је у обавези да Народној скупштини поднесе на усвајање ребаланс буџета.
Извор: Танјуг