Програмска менаџерка НВО Друштвена иницијатива Милица Андрић Ракић оцењује да резултати пописа српске заједнице на Косову показују да је Срба у неким срединама много више него 2011, а да бојкот на северу може да произведе мање буџете за четири општине, али не и озбиљније политичке последице.
“Ипак није цела српска заједница бојкотовала. До бојкота је дошло очигледно само на северу, док су се у другим местима Срби ипак пописивали, јер једино где је забележен пораст страновништва заправо су општине са невећинским заједницама. То је због тога што су 2011. такође бојкотовали, а сада су забелажили већи број људи: Тако на пример и Штрпце и Грачаница имају скоро 80 посто више грађана сада него што су имали 2011. За њих је то, на пример, добра вест зато што се на Косову буџет општина дефинише према формули која укључује, наравно, и број становника и они могу да очекују да ће се њихови буџет у косовском систему сада повећати у том смислу и то је за њих добра вест”, казала је Андрић Ракић за Косово онлајн.
С друге стране, истиче да за четири српске општине на северу, без обзира што је већина Срба бојкотовало попис, неће бити већих промена.
“Опет ће морати да се праве неке процене на основу којих ће се пројектовати буџет. Он се можда смањи у односу на оно што смо имали до 2012. када се у Северној Митровиције основала административна канцеларија, а онда 2013. када су се и у осталим општинама на северу формирале косовске општине. И сада ту може да буде проблема. Може влада намерно да да много мању процену него што је реално становништва, па да онда утиче на смањење буџета, али ето то је тај распон последица”, наглашава Андрић Ракић.
Каже да не очекује друге озбиљније политичке последице, као и да није реална претња да већински српске средине због мањег броја становника исказаних у попису буду спречене да уђу у Заједницу српских општина.
“Мислим да то није реална претња, зато што се о већински српским општинама не одлучује кроз попис него на изборима. Дакле, уколико победи српска опција, она је већински српска, и уколико има довољно одборника који ће унутар локалне скупштине изгласати придружење Заједници српских општина, онда су ту резултате пописа потпуно небитни. Дакле, једина озбиљнија последица ће бити на пројекцију буџета ових општина на северу”, каже Андрић Ракић.
Истиче да бојкот пописа на Косову датира још од деведесетих година прошлог века, те да ни ове резултате међународна заједница неће сматрати за валидним.
“Просто је неозбиљно узимати их за озбиљно. Једноставно, ко год буде хтео да ради нешто са општинама на северу мораће као и до сада, јер ово није нова ситуација зато што на северу није било пописа од деведесетих. Ко год буде озбиљније хтео да се бави развојним пројектима, ако икада дођемо у ту фазу, просто ће морати да прави другачије врсте процене становништва. Има много метода како се ради: на основу броја деце у школама помножено са величином просечне породице, то је једна од формула… Број прикључака на струју или прикључака на канализацију… Просто има јако пуно начина да се процени популацију, посебно на оваквом малом простору. Ми не причамо о пола милиона становника”, објашњава Андрић Ракић.
Не искључује могућност да би у другачијим политичким околностима било могуће да се попис понови и то само у срединама које су га бојкотовале и подсећа да су такве иницијативе постојале и након бојкота пописа 2011. године.
“Тада је била нека иницијатива да се уради попис само на северу. Дакле и тако нешто је могуће. Уколико се политичка ситуација стабилизује у неком трунутку, могуће је имати и парцијални попис поновљен само на северу”, каже ова активисткиња.
На питање да ли ће бојкот српске заједнице произвести реакцију власти у Приштини Андрић Ракић каже да нема простора за озбиљније злоупотребе, сем – вербалних.
“Не верујем, не видим како ти резултати могу да промене на боље или на горе намере Приштине. Оне су такве какве јесу и верујем да би се потпуно исто понашали шта год да је у плану да се ради на северу Косова. Дешавало би се исто без обзира да ли је заједница учествовала у попису или не. Не видим озбиљан простор да се то на било који начин злоупотреби сем тих вербалних тврдњи да то нису већински српске општине. Али, први следећи локални избори ће то променити. Једноставном ни један од бриселских споразума не дефинише општине већински српским на основу тога какви су резултати пописа. Тако да не видим да ту треба да буде неки проблем”, закључује Андрић Ракић.
Извор: Косово онлајн