Европски парламент (ЕП) данас је званично конституисан у Стразбуру, након европских избора који су одржани од 6. до 9. јуна, а уочи гласања о новом председнику ЕП.
Посланицима су се обратили кандидати за ту функцију – досадашња председница ЕП Роберта Мецола из Европске народне партије и Ирене Монтеро из Левице.
Уочи гласања о новом председнику ЕП, који се бира на две и по године, Мецола је рекла да ЕП мора да буде јак парламент у јакој ЕУ и поручила да је за њу Европа вредна борбе.
Истакла је да Европа никада није била савршена, али да је на ЕП гледано као на симбол стандарда, могућности и помирења.
АП
„То је била наша гаранција владавине права, једнакости, демократије, слободе, просперитета. То нам је свима дало прилику да сањамо о будућности у којој наш потенцијал није ограничен“, навела је Мецола.
Она је нагласила да то Европа значи и њој и милионима људи.
„Моја страст према нашем пројекту није се пригушила. Желим да помогнем у његовој бољој изградњи. Желим да помогнем да се премости преостали јаз између онога што људи очекују од Европе и онога што Европа може да испуни“, рекла је Мецола.
Нагласила је и да ће изазови који су пред Европом захтевати снажно лидерство.
„Током последњег мандата научили смо да је будућност све само не предвидљива, али шта год да буде, наставићу да радим са свима вама да се суочимо са тестовима када они дођу“, поручила је Мецола.
Истовремено је подсетила да је преузела функцију председнице ЕП пре две и по године, након смрти њеног претходника Давида Сасолија, за којег је истакла да је ставио достојанство људи изнад свега и поручила да ће поштовати његово наслеђе.
Мецола је рекла да ЕП не сме да се плаши да предводи и мења се.
„Почели смо, али нисмо још завршили. Морамо да ојачамо и поједноставимо наше операције како би осигурали да овај парламент може да буде законодавна и политичка моћ коју желимо да буде. То значи да морамо да наставимо са притиском да обезбедимо право на иницијативу, да смо у могућности да побољшамо своја овлашћења за контролу и истрагу, да позовемо друге институције на одговорност и да се позабавимо преосталим институционалним неравнотежама“, поручила је Мецола.
Она је нагласила да ЕП мора да буде „јак парламент у јакој Унији“ и истакла да се парламентаризам мора ојачати, као и да ЕП мора да буде парламент дебате и поштовања, без непотребне бирократије и и место борбе против сваке злоупотребе, где се сваки члан осећа безбедно, поштовано и заштићено.
„Људи ће од нас тражити смернице за владавину права, за потребе Украјине, за појачавање гласа човечанства на Блиском истоку у потрази за одрживим миром“, поручила је Мецола.
Мецола је рекла да посланици морају да се придржавају својих обавеза и одрже ЕУ као глобалног лидера у областима права, једнакости, безбедности, климе, могућности, конкурентног, слободног и поштеног тржишта, „са јаким друштвеним стубом који омогуц́ава свима да буду ко год да желе“ и где нико не заостаје.
Њена противкандидаткиња Ирене Монтеро рекла је да је Левица њену кандидатуру представила ради одбране Европе мира, „која позива на прекид геноцида над палестинским народом“, као и на феминистичку, зелену, антирасистичку, антифашистичку Европу са правима радника и социјалном правдом.
„За народе Европе видимо да се намеће ратни консензус“, рекла је Монтеро.
Она је нагласила да за Европу приоритет мора да буде окончавање уништавања социјалних права и подршка правима синдиката и радника.
АП
„За Европу ће бити немогуће да развије зелену политику са социјалном правдом уз милитаризацију Европе и ратно хушкање, које ће повећати енергетски проблем и избећи заштиту добробити животиња“, навеле је Монтеро.
Истовремено је навела да се у Европи у питање права припадника ЛГБТQ заједнице и права жена, заложивши се за обезбеђивање „легалних, бесплатних и безбедних абортуса“, а када је реч о миграционој политици, навела је да она не може да буде заснована на томе да су мигранти претња.
Монтеро је нагласила да је мир „најважније питање за Европу“.
У том контексту навела је да је за победу Украјине и Европе „суочене са злочинцем Путином“ снага у миру, „али воде нас у рат где људи у Украјини губе и људи у Европи губе“, док, како је навела, индустријски комплекс за војну производњу у САД има од тога користи.
„Народи Европе не могу бити подложни војним интересима САД. Радници у Европи не могу својим правима да плате последице ратне ескалације“, поручила је она.
Она је навела да се Европи намеће рат и у том контексту указала на сукобе на Блиском истоку.
„Ту је и геноцид. (Израелски премијер Бењамин) Нетанијаху не може да доврши овај геноцид над палестинским народом без одлучне подршке САД и Европе. Европа не може да настави да буде саучесник геноцидне државе Израел“, рекла је она и упитала зашто ЕУ не раскине споразум о сарадњи са Израел и не уведе санкције Нетанијахуу, као што је увела Путину.
Монтеро је рекла да је приоритет човечанства да се „стави тачка на геноцид и незакониту окупацију Палестине“.
Заложила се и за одбрану борбе против корупције и транспарентност у европским институцијама.
Када је реч о санитарном кордону против крајње деснице, она је рекла да се, како се изразила, „фашисти могу зауставити гарантовањем права“.
„Из групе Европске левице верујемо да је дошло време да се политички посветимо јачању мира, окончању геноцида, праву на становање, јавне услуге, радничка права, феминизам, антирасизам, анти -фашизам, зелене политике и социјалну правду“, рекла је она и додала да се мора изградити Европа заснована на правима и бољем свету.
Гласање о председнику ЕП је тајно, а осам посланика је изабрано да надгледа тај процес.
За избор новог председника потребна је апсолутна већина важећих гласова.
Нови сазив ЕП имаће 720 посланика, 15 више него претходни сазив.
Најмлађи посланик је Лена Шилинг из Аустрије са 23 године, а најстарији њен колега из Зелених Леолука Орландо из Италије, са 77 година.
На почетку десетог сазива ЕП постоји осам политичких групација, једна више него током претходног сазива, док је 33 посланика независно.
Мецола поново изабрана за председницу Европског парламента
Роберта Мецола, политичарка са Малте из Европске народне партије, поново је данас изабрана за председницу Европског парламента.
Мецола је изабрана апсолутном већином гласова током тајног гласања, након што је за њу гласало 562 посланика.
Председник ЕП бира се на мандат од две и по године, а противкандидаткиња Мецоле на овој функцији била је Ирене Монтеро из групације Левице, која је добила 61 глас.
Мецола је преузела функцију председнице ЕП у јануару 2022. године након што је преминуо њен претходник на тој позицији Давид Сасоли.
Она је тада постала најмлађа председница ЕП, прва особа са Малте на тој позицији и прва жена председник ЕП од 2002. године.
Мецола је први пут изабрана за члана ЕП 2013. године, а постала је потпредседница ЕП у новембру 2020. године.
Председник ЕП председава дебатама и активностима парламента, а, такође, представља ЕП у Европској унији (ЕУ) и на међународном нивоу.
Потпис председника ЕП је неопходан за законе који се иницирају на основу поступка суодлучивања, као и за буџет ЕУ.
Извор: Танјуг
