НАТО и командант КФОР-а и даље су веома забринути због тога што се безбедносна ситуација на Косову није стабилизовала и што је и даље склона потенцијалном погоршању, рекао је на брифингу о КФОР-у неименовани високи званичник НАТО.
Он је на самиту Алијансе у Вашингтону подсетио да је дошло до повећања броја војника у саставу те мисије после догађаја из маја и септембра прошле године.
На питање Танјуга зашто је Приштини дозвољено да набави дронове, када је КФОР задужен за контролу ваздушног простора над Косовом , каже да су свесни да приштинске институције дронове стичу својим билатералним напорима, као и да је трансформација тзв. КБС потпомогнута од стране појединих чланица НАТО-а, а не Алијансе.
„У праву сте да КФОР задржава надлежност над ваздушним простором у оквиру својих надлежности у складу са Резолуцијом 1244, и то остаје напор у којем командант КФОР-а мора да се ангажује са институцијама на Косову. Постоје дуготрајни напори да се то уради како би се осигурало да се ове способности користе у оквиру овлашћења које има командант КФОР-а. Дакле, то је његова одговорност и он је у сталном дијалогу са институцијама на Косову“, рекао је овај високи НАТО званичник.
Како је навео, Западни Балкан остаје регион од стратешког значаја за НАТО, што показује и посета генералног секретара у новембру 2023. и посета Северноатлантског савета Босни и Херцеговини у фебруару ове године.
Како је напоменуо тај високи НАТО званичник, овај самит пружа сталну платформу савезницима за размену информација и перспектива о Западном Балкану, али и најважније да реафирмише сталну подршку Алијансе посебно западном Балкану, али и КФОР-у.
„Дакле, ми стојимо као НАТО посвећени кроз три елемента, политички, практични и оперативни. КФОР је, наравно, наша сада најдужа и највећа операција. И ми настављамо да делујемо према Резолуцији 1244 СБ УН из 1999. И за КФОР је веома важно да ову улогу схватимо не само веома озбиљно, већ и веома непристрасно. И истичемо да не заузимамо ни једну страну и да задржавамо поверење свих заједница на Косову“, рекао је он.
Каже да командант КФОР-а има редовне састанке, како са међународном заједницом, тако и са институцијама на Косову и у Приштини, и са српским генералом Миланом Мојсиловићем.
„То су веома важне састанци како би се осигурало да постоји потпуна свест о свим питањима, али опет, наглашавајући непристрасност, али и посвећеност нашој одговорности према Резолуцији 1244“, истиче представник Алијансе.
Подсетио је да је КФОР почео са 50.000 војника 1999. године, а да је сада њихов број сведен на 4.600.
„Видећете да смо 2022. били на 3.700, али након немилих догађаја и насиља на Косову прошле године, НАТО је преузео одлуку да повећа своје снаге тамо на овај ниво од 4.600, и очекујемо да ћемо тамо остати у догледној будућности“, наглашено је на брифингу.
Како је рекао, несрећни догађаји из 2023. укључивали су 29. мај 2023. године, када су повређена 93 војника КФОР-а, од којих су неки са повредама које су им промениле живот.
„И ово је највећи број жртава које је КФОР претрпео од 1999. године. Ми смо то схватили крајње озбиљно. Безбедност нашег особља, не само на Косову, већ у свим нашим операцијама и мисијама, је наш највећи приоритет. А други инцидент прошле године био је напад на косовску полицију 24. септембра у Бањској који је резултирао смрћу једног косовског полицајца и тројице нападача“, подсетио је тај високи неименовани званичник.
Каже да су та два догађаја била изузетно забрињавајућа за НАТО савезнике и натерала их да признају да стабилност на северу Косова захтева додатне снаге.
„Реаговали смо изузетно брзо и учетворостручили смо наше присуство широм севера Косова и утростручили наше патроле дуж онога што се зове административна линија. Дакле, ово је било највеће појачање КФОР-а у последњој деценији. Настављамо да пажљиво пратимо ситуацију, веома агилни, флексибилни и видљиви су наши положаји на терену, док се прилагођавамо ситуацијама како се појаве“, изјавио је представник НАТО-а.
Војници КФОР-а, како каже, спремни су да изврше даља прилагођавања сходно потребама, како би одговорили на догађаје на терену и како се не би поновило насиље.
„Верујемо да стабилност региона и наших трупа КФОР-а зависи од тога да сви актери поштују своје постојеће обавезе. Мислим да ћу поновити оно што је генерални секретар НАТО-а рекао током своје посете и што је и данас веома истинито, да је на Београду и Приштини да предузму конкретне кораке за деескалацију ових ситуација, уздрже се од даљег једностраног понашања које ствара атмосферу да насиље цвета“, навео је званичник НАТО.
Како је подвукао, генерални секретар посетио је регион у новембру и челницима Београда и Приштине нагласио три поруке.
„Број један је деескалација, избегавање једностраних акција и реторике. Два је конструктиван ангажман у дијалогу Београда и Приштине уз посредовање Европске уније. НАТО наставља да подвлачи нашу подршку том дијалогу и охрабрује обе стране да напредују у тим напорима. Такође позивамо обе стране да озбиљно схвате своје обавезе према НАТО-у и своју одговорност да имају користи од евроатлантске безбедности“, рекао је он на брифингу током НАТО самита у Вашингтону.
Каже да су НАТО и командант КФОР-а и даље веома забринути да се безбедносна ситуација није стабилизовала и да је и даље склона потенцијалном погоршању.
„Зато сам нагласио да су три тачке које је генерални секретар изнео и даље изузетно релевантне, али ми као НАТО одавно препознајемо да се стабилност безбедносне ситуације суштински ослања на политичка решења, и зато настављамо да наглашавамо потреба за дијалогом уз посредовање ЕУ и за дипломатским и конструктивним дипломатским ангажманом да се то учини“, рекао је он.
То је, како је истакао и „разлог зашто наглашавамо потребу да се избегну једностране акције које би могле да изазову ове потенцијалне безбедносне инциденте, али КФОР, као што сам поменуо, остаје изузетно флексибилан и прилагодљив“.
На питање шта је већи безбедносни изазов север Косова или Босна и Херцеговина каже да НАТО веома пажљиво прати ситуацију и да је забринут за оба региона.
„Обе ове ствари доприносе атмосфери напетости. И доприносе атмосфери која са повећањем тензија има склоност да изазове безбедносне инциденте“, изјавио је представник Алијансе.
Одговорност НАТО-а, посебно КФОР-а је да управља безбедносном ситуацијом.
„Дакле, наглашавамо свим тим актерима да смање једностране акције, смање реторику подела и ангажују се у дипломатским делима“, истакао је званичник.
Коментаришући недавни дијалог на високом нивоу између Београда и Приштине, НАТО званичник је изразио жаљење због његовог неуспеха.
„Из перспективе НАТО-а, било је изузетно жалосно да ти ангажмани нису довели до даљих споразума или даљег дијалога са ЕУ. Очигледно зато што то значи да тензије на терену и даље имају безбедносне импликације којима ће КФОР морати да управља. Али ми настављамо да учествујемо у дијалогу ЕУ. Ми настављамо да будемо веома блиско координирани са њима у смислу наше улоге, као и њихове улоге. И поново охрабрујући обе стране да се ангажују што је могуц́е конструктивније и ефикасније. Јер једино решење је заиста политичко“, изјавио је он.
Подсетио је да командант КФОР-а одржава веома ефикасну и отворену комуникацију са командантом Војске Србије.
„Он је, на пример, мислим да је то било пре пар месеци, био позван од да присуствује вежби Војске Србије. Ово није први пут да се то дешава, али наставља да показује како поштовање, тако и ангажман који генералштаб Војске Србије има за команданта КФОР-а. То је било изузетно важно, та линија комуникације кроз све ове тензије, као и са остатком међународне заједнице у региону“, изјавио је представник Алијансе.
Како се према најавама из Приштине очекује завршетак трансформације такозваних Косовских безбедносних снага у оружане снаге 2028. године, високи званичник НАТО каже да је улога НАТО-а у подршци КБС-а ограничена на његов првобитни мандат пре трансформације.
Извор: Танјуг