Бивши члан Главног штаба (ГШ) ОВК Бисљим Зирапи потврдио је данас, пред судом у Хагу, да је у јулу 1998. било „општепознато“ да је ОВК отела „на десетине“ српских цивила у Ораховцу, али је истовремено тврдио да ни он, ни ГШ ОВК о томе нису били обавештени.
Зирапи је то изјавио у наставку сведочења на суђењу тадашњим водећим члановима ГШ ОВК Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију.
Они су оптужени за ратне злочине над Србима, Албанцима „колаборантима“ и Ромима у десетинама притвора ОВК на Косову и у Албанији, 1998-99.
Према оптужници, ОВК је после напада на Ораховац, 17. јула 1998, отела, притворила и злостављала десетине Срба, од којих је „најмање 38“ и убила.
У том подручју у критично време, како пише у оптужници, били су присутни Тачи, Весељи и Сељими, а Краснићи је виђен у притвору у оближњем Малишеву, где је ОВК држала неке од отетих.
Током унакрсног испитивања, Сељимијев бранилац Џеф Робертс цитирао је ранију Зирапијеву изјаву тужиоцима да су „отмице и нестанак десетина цивила биле општепознате“ пошто је ОВК заузела Ораховац.
„Да, ја сам то рекао“, потврдио је Зирапи, који је, после напада, дошао у Ораховац као главни оперативни официр ГШ ОВК.
Сведок је, међутим, изјавио да тада ни он, а „колико зна“ ни други чланови „оперативног директората“ ГШ ОВК на том терену – међу којима је био и Сељими – нису добили „никакав извештај о српским заробљеницима“ у Ораховцу.
„Ви нисте знали да су српски цивили били заробљени зато што сте отишли на ратиште и сазнали сте тек касније…Нисте добили никакве информације о заробљеницима јер сте били на фронту“, сугерисао је Сељимијев бранилац.
„Да будем веома јасан, ми у то време нисмо добили те информације“, одговорио је сведок, прецизирајући да је, заједно са њим, на ратишту тада био и Сељими.
Зирапи је остао при ранијој изјави тужиоцима да не зна ни за какав покушај ГШ ОВК да сазна судбину отетих.
Он је, међутим, тврдио и да је истрага о томе била у надлежности прво локалних заповедника у Ораховцу и команданата „оперативне зоне“, који би, потом, известили ГШ о томе шта су утврдили.
„Ако командант ‘оперативне зоне’ није добио информације о томе од локалних јединица, он није могао да информише ГШ ОВК“, гласила је сугестија адвоката Робертса, коју је Зирапи прихватио као тачну.
Током данашњег сведочења, Зирапи је поновио да напад на Ораховац није планирао, ни одобрио ГШ ОВК.
Он је тврдио да је до напада дошло пошто је један од локалних вођа ОВК отишао у град да посети родбину, а српске снаге су то откриле и започеле сукоб.
Зирапи, чије сведочење траје већ седам дана, наставља да одговара на питања бранилаца.
Оптужница у 10 тачака терети Тачија (55), Весељија (56), Сељимија (52) и Краснићија (73) за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).
Наведене злочине, припадници ОВК под командом оптужених починили су, по оптужници, у 42 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999.
У оптужници је идентификовано 75 жртава – 51 српска, 23 албанске и једна ромска.
Шест тачака оптужнице терети Тачија, Весељија, Сељимија и Крансићија за злочине против човечности, а четири тачке за ратне злочине.
Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.
Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала „противницима“.
Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.
Сви оптужени изјавили су да нису криви. Они су у притвору у Хагу од хапшења на Косову у новембру 2020.
Извор: Косово Онлине