Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто оценио је да би процес проширења ЕУ требало да буде заснован на заслугама и да је срамотно то што земље кандидати са Западног Балкана чекају на чланство у ЕУ у просеку више од 15 година јер то поред осталог уништава кредибилитет европске политике проширења. Он је рекао да би процес проширења ЕУ требало да буде заснован на заслугама и подсетио је да су убрзане процедуре придруживања ЕУ активиране за Украјину, док се у случају земаља Западног Балкана не види напредак у процесу проширења.
„Како можемо сматрати да је заслуга ако си у рату? То не може бити критеријум за процес проширења. Оно што желимо постићи током мађарског председавања ЕУ јесте отварање кластера у оквиру поглавља 3. са Србијом. Покушаћемо да ту одлуку донесемо најкасније до септембра. Трудићемо се да се у ЕУ, међу земљама чланицама и европским институцијама, поштује доприноси и достигнућа Србије“, рекао је Сијарто у разговору за српске медије у Вашингтону.
Он је изразио наду да ће се крајем августа састати са српским министром спољних послова Марком Ђурићем у Будимпешти на неформалном састанку министара спољних послова земаља Западног Балкана које су кандидати за чланство у ЕУ.
На питање како овај план перципирају друге земље чланице ЕУ Сијарто је одговорио да је то „питање од милион долара“ јер, како је рекао, земље које подржавају проширење нису у већини.
„Осим тога, оно што неке земље јавно говоре, потпуно је другачије од онога што говоре иза затворених врата. Већина земаља које су јавно наклоњене проширењу ЕУ, заправо се иза затворених врата изјашњавају против тога. Оне не говоре отворено ‘не подржавамо’, већ кажу да би то требало постићи, да би то требало обавити. Али то прави очекивања која никада неће бити испуњена. Дакле то није објективно и то може потпуно да уруши кредибилитет процеса проширења, а ми се трудимо да то неутралишемо током нашег председавања“, рекао је Сијарто.
Упитан какву поруку Мађарска доноси савезницима НАТО-а на самит у Вашингтону Сијарто је подсетио да Мађарска и земље ЕУ живе у ратном окружењу већ две и по године, суочене са последицама рата.
„Примили смо више од 1,3 милиона избеглица и ми плаћамо веома велику цену рата у Украјини у виду пораста цене енергената, инфлације, санкција. Јасно је и да овај рат носи и веома озбиљан ризик ескалације. Ако погледате шта се дешава на бојном пољу, очигледно је да постаје сурово, да постаје горе и да постаје све бруталније. Повећава се количина оружја, па самим тим расте и број жртава. Зато смо покушали да направимо мисију мира како би се отворио пут ка примирју и преговорима за окончање рата“, рекао је Сијарто.
Он је констатовао да „нажалост у Северноатлантској алијанси влада расположење за рат и да се зато реч мир једва чује“ јер ако неко изговори реч мир одмах буде стигматизован као руска марионета или Путинов шпијун.
Извор: Танјуг
