Србија је демократско друштво и не желимо да грађанима ускраћујемо информације административним мерама, каже у интервјуу за Спутњик министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић, додајући да је питање забране рада руских медија у Србији једна је од увек присутних тема у дијалогу са Западом.
Према Ристићевим речима, држава има поверења у грађане Србије који сами умеју да разлуче шта је објективна информација, а шта дезинформација.
„Не желимо да размишљамо и делујемо уместо њих. У случајевима када закон предвиђа, ми ћемо реаговати. Будући да за тим у овом тренутку нема потребе, желимо да развијамо наше демократске капацитете, да негујемо слободу говора, плурализам“, наводи Ристић.
Он истиче да је српски закон о информисању и медијима усвојен пре две године у дуготрајном порођајном процесу и да је један од најдемократичнијих и најмодернијих у Европи.
Министарство информисања би трало да буде једна од платформи за дијалог унутар медијске сцене
Говорећи о безбедности новинара, Ристић наводи да је још рано да се каже да ли је податак да је у овој години забележено смањење угрожавања безбедности новинара за трећину, показатељ трајног смањивања.
„Да ли је то жељена назнака побољшања у области јавног информисања када говоримо о безбедности новинара у различитим аспектима те речи? Свакако јесте. Оно што министарство ради од формирања владе јесте отпочињање, иницирање и реализација интензивног дијалога са свим чиниоцима на медијској сцени. Оно што сам иницирао као министар су десетине и десетине састанака са руководиоцима и члановима медијских удружења“, каже Ристић.
За сада, састанци су одржани у Удружењу новинара Србије, Независном удружењу новинара Србије, Друштву новинара Војводине, Независном друштву новинара Војводине, КОМНЕТ-у и многим другим од 76 удружења колико постоји у Србији.
„Инсистирам на отвореном, конструктивном дијалогу, без рукавица. Нема тема о којима не може да се разговара, нема саговорника који су пожељни или непожељни – сви смо једнаки, сви треба да разговарамо, да се договарамо и да радимо у јавном интересу. Моја идеја је да Министарство информисања и телекомуникација буде једна од платформи за дијалог унутар медијске сцене, не једина и не најзначајнија. Ми то нудимо и многи наши партнери на медијској сцени су то прихватили“, каже Ристић.
Министарство не мора да буде ни кровна организација за дијалог, већ једна од платформи где ће се разговарати и указивати на оно што је добро, и како то развијати, и оно што није добро, како решавати проблеме кроз развој краткорочних средњорочних механизама.
Министарство информисања и телекомуникација осуђује сваки вид угрожавања безбедности новинара, али подсећа да поред права постоје и обавезе, које, како Ристић каже, произилазе из обавеза.
„Министарство ће наставити да инсистира на квалитету медијског садржаја, професионализму, објективности, благовремености, како би наши грађани, на благовремен и објективан начин били упознати са оним што се дешава у земљи, региону, свету или њиховој локалној заједници“, напомиње Ристић.
На жалост, присуствујемо глобалном тренду угрожавања безбедности новинара – она је у једном тренутку стигла и до нас и важно је да јој се супротстављамо професионализмом и одговорношћу, поручује Ристић.
Извор : Спутњик / ТВ Мост