Портпаролка Европске комисије за суседство и проширење Ана Писонеро изјавила је , говорећи о Плану раста за Западни Балкан, да Европска комисија чека да сви партнери са Западног Балкана финализују своје реформске агенде, а да је у случају Београда и Приштине, један од предуслова и конструктивна сарадња у оквиру обавеза из дијалога.
„Када добијемо ове реформске агенде, моћи ћемо да их проценимо и да усвојимо реформске агенде, након консултација и са државама чланицама. Чекамо партнере са Западног Балкана“, рекла је Писонеро на брифингу за новинаре у Бриселу, на питање албанског новинара да ли је специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак направио процену о конструктивности две стране у дијалогу како би се утврдило да ли ће они имати користи од прве групе исплата из Плана раста за Западни Балкан.
Она је додала да „у случају Косова и Србије постоји предуслов да се сарађује на конструктиван начин у оквиру обавеза из дијалога“.
„То ће се пратити, али прво чекамо да стране пошаљу своје реформске агенде“, поручила је Писонеро.
На питање да ли се нешто може очекивати овог месеца када је реч о Плану раста за Западни Балкан, рекла је да је то „мало тешко предвидети“ са стране ЕУ.
„Ми у суштини чекамо да сви наши партнери представе своје финализоване реформске агенде, а то ће онда морати да се процени са наше стране. Имац́емо и консултације са државама чланицама. У случају Косова и Србије постоји општи предуслов да ц́е они морати да се ангажују конструктивно у нормализацији односа. Обе стране ризикују да изгубе важне прилике у недостатку напретка“, поручила је Писонеро.
Када је реч о именовању новог специјалног изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине и друга регионална питања Западног Балкана, портпаролка Европске комисије за спољне послове и безбедносну политику Набила Масрали рекла је да је издата препорука да се продужи мандат Мирославу Лајчаку на тој функцији за пет месеци, односно до 31. јануара 2025. године.
„Одлуку о томе донеће Савет“, рекла је Масрали.
Савет ЕУ је 7. маја званично одобрио успостављање Инструмента за реформу и раст за Западни Балкан, којим се региону, укључујући Србији, омогућава приступ додатној финансијској помоћи од шест милијарди евра у периоду од 2024. до 2027. године.
Извор: Танјуг