Традиционална годишња конференција „Serbia goes green“ посвећена заштити животне средине и очувању природе која нас окружује организована је данас у Привредној комори Србије у Београду, а министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић поручила је да је важно да у зеленој транзицији сачувамо стабилност и безбедност енергетског система.
„Наш пут је да имамо енергетски систем, који је сигуран, стабилан и одржив са што већим обновљивим изворима енергије и што мањим утицајем на животну средину. Хаварија која погодила енергетски систем у земљама у региону прошле недеље је знак да морамо да радимо заједно, јер и јесмо повезани и регионално али и са системом ЕУ“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Поручила је да сви заједно морамо да сагледамо и јачамо интерконекције. „Имамо разлога да будемо задовољни јер смо задржали безбедност у том тренутку, међутим оно што треба да се запитамо јесте шта треба да радимо додатно да будемо још снажнији и сугурнији. На правом смо путу с обзиром на улагања у нашу преносну и дистрибутивну мрежу“, поручила је министарка.
Она је навела велики значај спровођења регионалних пројеката уз донације ЕУ.
„На том путу је највећи Трансбалкански коридор који је Србија добрим делом завршила – интерконекцију са Румунијом и преносни систем, Панчево и румунска граница и део између Краљева и Крагујевац, и у наредних пар месеци Обреновац – Бајина башта до 2027. а онда Бајина башта и Црна Гора и БиХ односно Пљевља и Вишеград“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Навела ја да су измењени закони о одрживим изворима енергије, али и да је балансирање кључ, односно да поред коришћења зелене енергије и систем мора да буде безбедан. Најавила је пројекат изградње реверзибилне хидроелектране Бистрица и рекла да се очекује да тај пројекат буде на нашој мрежи у наредних пет или шест година.
Истакла је да је важно и да Србија искористи потенцијал који има када је реч о минералним сировинама, и нагласила да јадарит којим Србија располаже јесте нешто чиме Србија може да иде путем самоодрживости, на ком се креће и читава Европа.
„Србија има јединствену прилику не само да буде извозник већ готових производа, не само батерије, него и прозводња електричних возила. Имамо прилику да искористимо минералне сировине. Ако читава Европа иде у правцу веће самоодрживости, не видим разлог да Србија то не чини, ако располаже минералима као што је јадарит“, рекла је министарка.
Поручила је да се поводом овог пројекта очекује велика, транспарента јавна дискусија са акцентом на заштиту животне средине и проналажење најбољих решења.
Стална координаторка УН у Србији Матилда Мордт рекла је да постоји трострука криза – промена климе, очување биодиверзитета и загађење.
„У Србији посебно загађење ваздуха, а ту су и поплаве непогоде и топлотни таласи. Србија напредује у заштити животне средине и у процесу декарбонизације, али морају се предвидети и будуће потребе“, рекла је Мордт.
Шеф Делегације и амбасадор ЕУ у Србији Емануел Жиофре рекао је да је императив наше генерације „помирење са планетом“.
„Имамо превелико загађење, експлоатацију богатстава, уништавање шума и то су све знакови да је наша веза са планетом покварена“, рекао је Жиофре.
Нагласио је да је ЕУ у потуности посвећена овом генерацијском подухвату и да су постављени амбициозни циљеве како за државне чланице тако и оне друге.
„Желимо да постанемо неутрални континент до 2050. године, сличан ниво желимо и на светском нивоу. Србија је део тога. Са властима у Србији и цивилним друштвом треба да предузмемо неке активности, а можемо да се утешимо неким испитивањем јавног мњења која кажу да већ 94 одсто грађана Србије подржава транзицију“, рекао је Жиофре.
Желимо да Србија постане партнер у овом изазову и стало нам је до будућности грађана Србије, нагласио је Жиофре.
Руководилац Центра за циркуларну економију ПКС Синиша Митровић рекао је да је у периоду од претходне конференције прошле године до данас направљен коректан помак када је реч о зеленој транзицији у Србији, али да постоји претња јер „има превише галаме, а мало активних решења“.
„Врло је важно да ми у Привредној комори зелену транзцију гледамо као један од најважнијих покретача БДП-а. Директна штета од климатских промена је преко 400 милиона евра годишње“, рекао је Митровић.
Он је нагласио да је у процесу зелене транзиције ПКС активан партнер. „Оно што је наша кључна порука је да је сада тренутак да помогнемо држави и преговарамо за нашу будућност“, поручио је Митровић.
Истакао је значај повезивања привреде и универзитета, с обзиром да напредак у зеленој транзицији и иновативном екосистему укључује већу потребу за инжењерима и најавио конструктивне разговоре са деканима факултета Универзитета у Београду у септембру.
Извор: Танјуг