Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ изјавио је данас да данас Приштина није била спремна за трилатерални састанак и да је поставила три услова да би до њега дошло, а да са друге стране Србије јесте била спремна за састанак.
Он је на конференцији за новинаре након билатералних састанака са председником Србије Александром Вучићем и премијером привремених приштинских институција Аљбином Куртијем рекао да је Курти тражио формализацију основног споразума, да се одбаци допис у којем је бивша премијерка Србије Ана Брнабић средином децембра прошле године изразила резерве које се односе на обавезе које произилазе из споразума о путу ка нормализацији односа са Косовом, укључујући и анекс примене и да се Милан Радојичић изручи правосудним органима у Приштини.
„Србија није била спремна да у потпуности испуни услове Косова, позивајући се на уставна ограничења“, рекао је Борељ.
Он је додао да је улога ЕУ да помогне и да подржимо стране у њиховим напорима у оквиру процеса дијалога и да и даље остаје посвећено томе.
„У том смислу, процес ће се наставити. Наставићемо да радимо на томе. Угостићемо следеће недеље два главна преговарача у Бриселу како би наставили разговоре и омогућили да се процес крене даље. И даље верујемо да је то у њиховом интересу и у интересу тежњи ка европским интеграцијама. Као Европска унија, спремни смо да помогнемо на сваком кораку на том путу“, рекао је Борељ новинарима.
Он је додао да је на Београду и Приштини да покажу конструктивност и омогуће да процес напредује.
„И даље верујемо да је то у њиховом интересу и у интересу њихових тежњи ка европским интеграцијама. Верујем да је потребна храброст, визија и политичка воља лидера за будућност Косова и Србије и добробит њихових грађана. Као Европска унија, спремни смо да помогнемо на сваком кораку на том путу“, рекао је Борељ новинарима.
Осврћући се на процес нормализације односа током протекле четири године, Борељ је рекао да то није био лак период и да се радило у све сложенијем геополитичком контексту и поменуо да су се суочили вишеструким кризама, тензијама и ескалацијама, укључујући у мају и септембру 2023.
Нагласио је да дијалог може да донесе добробит „грађанима Косова и Србије“.
Указао је и на успехе остварене током дијалога, ако што је напредак у примени енергетских споразума до којег је дошло договором о енергетској мапи пута, укидање улазно-излазних докумената, као и решавање питања регистарских таблица.
„Али најважније успели смо да постигнемо прекретнички Споразум о путу ка нормализацији односа и његов имплементациони анекс у фебруару и марту 2023. године“, рекао је Борељ и оценио да то представља искорак јер се „први пут пружа јасан оквир за будућност процеса“.
С друге стране, оптужио је обе стране да „сносе одговорност за неиспуњење онога што су обећале да ће урадити“.
„Неспровођење је велика изгубљена прилика за обе стране. Као део споразума, успели смо да се позабавимо најосетљивијим питањима у дијалогу, укључујући и питање мањинских права кроз успостављање Заједнице српских општине на Косову“, рекао је Борељ и констатовао да нису предузети никакви кораци како би се она формирала.
Он је додао да је ЕУ ставила на сто припремне кораке за успостављање ЗСО и представила европски нацрт статута, „који предвиђа истински европски и модеран начин да се позабавимо овим осетљивим питањем“.
Он је додао да процес нормализације може да напредује само онолико брзо колико желе две стране.
Извор: Танјуг