Упркос жељи Приштине да приступи Натоу, то се неће десити у догледној будућности, изјавио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић. Истиче да се чланство у Алијанси не своди на испуњавање некаквих захтева или критеријума, као у случају Савета Европе, већ на основно, суштинско питање статуса.
Старовић подсећа да четири чланице Натоа не признају једнострано проглашену независност Косова и да су неке од њих веома чврсте у том становишту.
„Издвојио бих, рецимо, Шпанију која не дозвољава да се учини ни један, па ни најмањи корак који би водио у том правцу. Упркос декларисаној жељи и намери Приштине да ступи у чланство организације УН, СЕ…, чему смо сведочили у претходним месецима, мислим да су и они веома свесни да је то прилично далеко, па и немогуће. Али оно што представља стварни циљ и заиста њихове амбиције се своде на то да стекну признање од стране пет држава чланица ЕУ које то нису до сада учиниле, од којих су четири и државе чланице Натоа“, каже Старовић за Косово онлајн.
Наводи да је Приштина још пре извесног времена усвојила Акциони план за приступање Натоу, који дефинише три корака који их воде ка томе. Први је стицање пуноправног чланства у организацији Америчко-јадранске повеље, која припрема кандидате или оне који желе да постану чланице за тако нешто. Други корак је приступање програму Партнерство за мир, а трећи пуноправно чланство у Натоу.
„Међутим, морам да кажем да ми већ неколико година уназад веома ефикасно спречавамо сваки покушај да Приштина постане пуноправна чланица Америчко-јадранске повеље, дакле, успевамо да зауставимо те процесе већ на првом кораку који је Влада привремених институција самоуправе у Приштини дефинисала“, рекао је Старовић.
Имајући све то у виду, наводи да настојања Приштине да ступи у чланство Натоа неће уродити плодом у догледној будућности.
„Али то не значи да неће бити много буке око тога, да неће бити изражених захтева те врсте који ће бити упућивани веома често из правца Приштине према њеним међународним спонзорима, са жељом да када већ не могу да приступе организацији УН, када већ нису ступили у чланство СЕ, због тога што нису испунили чак ни оне најминималње обавезе које су пред њих испостављене, да им се то компензује чланством у Натоу. Ипак, то се неће десити“, поручује Старовић.
Према његовим речима, ситуација са Алијансом је „битно другачија“ у поређењу са СЕ, где, како каже, нажалост већ постоји постигнут консензус међу државама чланицама.
„Кад кажем консензус, мислим међу две трећине чланица СЕ о томе да Приштина има право да приступи СЕ као чланица, али да не испуњава одређене обавезе. У Натоу је ситуација битно другачија због тога што се одлуке доносе консензусом и Приштина не може да буде примљена у чланство уколико бар само једна, а овде имамо више држава, то не подржава и не жели. Овде се ствар не своди на испуњавање некаквих постављених захтева или критеријума, већ на оно основно суштинско питање статуса“, наводи.
Он додаје да државе попут Шпаније „сасвим сигурно неће ту правити било какве компромисе“ и неће дозволити да хипотетички Приштина постане чланица Натоа.
„За разлику од СЕ, који представља једну међународну организацију, која свој темељ има у Европској конвенцији о људским правима итд, Нато је ипак нешто друго и у својим оснивачким документима подразумева на пример и обавезу заједничке одбране. То су и сувише крупне и важне ствари да би државе непризнавачи једнострано проглашене независности КиМ око тога правиле компромисе“, закључује Старовић.
Извор: Косово онлајн
