Представа Народног позоришта у Приштини „Чекајући крај партије“ у режији Ненада Тодоровића премијерно је изведена синоћ на Сцени „Уснија“ у Грачаници.
Представа је урађена по мотивима дела Семјуела Бекета „Чекајући Годоа“ и „Крај партије“. Адаптацију текста урадили су Бранислав Недић и Ненад Тодоровић.
„Конвенционално питање: ‘Зашто данас радити Бекета’ (а зашто не?), у случају новог тумачења његових задатости у Народном позоришту у Приштини са седиштем у Грачаници (не, назив му није дао Бекет!), боље је заменити питањем: ‘Где данас радити Бекета?’. Промашеност егзистенције у сталном пасивном чекању никад дочеканог, а не у активности креирања ишчекиваног. Где главни ликови, смрзнути у неделању, вапе за помоћ а ни сами себи не помажу. Ако нам дају – дају нам; ако не – ми ћемо чекати. Где дани делују једнако и не видиш промене које се свуда дешавају. Где време стоји јер тече… Где то? Почињемо са ‘Годоом’, завршавамо са ‘Крајем партије’. Једноставно и јасно“, казао је Бранислав Недић.
Народно позориште Приштина
Ношен идејом да је трагедију заменила фарса, Бекет је заковитлао егзистенцију у песак и осушено стабло. Ми смо нашег човека отели из фарсе и громопуцно га стрмекнули у трагичко вашариште. Оковали га блатом и добили сам реалитет живота у истинитом простору. Онда је и представа морала да изађе са сцене напоље, на само место несреће. Неговорећа природа, настала након што је човекову кућу прогутала земља, постала је место бруталне артифицијелности. Онда је остало само да чекамо. Не Бога, као што га је Сем чекао. Он је већ са нама. И он одавно стрпљиво чека на нас. А ми? Ми нестрпљиво чекамо прошлост у нади да ће будућност што пре проћи. И само смо до пола у праву. Крај будућности је ту, иза угла. Приморани на недосушено блатиште, стојимо једни пред другима. Ликови приморани да се крећу кроз манични вртлог жалосног вашара. Пред гледаоцем примораним да године гета види као карусел својих пораза“, рекао је Ненад Тодоровић.
Народно позориште Приштина
Семјуел Баркли Бекет (13. април 1906 – 22. децембар 1989) је био ирски романописац, драматург, писац кратких прича, позоришни редитељ, песник и књижевни преводилац. Његов позоришни и књижевни рад одликују суморна, безлична и трагикомична искуства живота, често у комбинацији са црном комедијом и бесмислом. Како је Бекетова каријера напредовала, његово дело је постајало све минималистичкије, уз све више естетског и језичког експериментисања. Убраја се међу последње модернистичке писаце и једну од кључних фигура у ономе што је Мартин Еслин назвао позориштем апсурда. Нобелеву награду за књижевност добио је 1969. године.
За сценографију представе „Чекајући крај партије“ били су задужени Бисенија Терешченко и Самуел Мголомбане, костимографкиња је Јелисавета Татић Чутурило, сценски покрет је решио Небојша Громилић, а музику Владан Павић, Ненад Тодоровић и Никола Станковић.
У представи играју: Никола Ђорђевић, Никола Станковић, Милан Поповић, Ђорђе Велимировић, Снежана Џоговић
Музичари: Владан Павић, Алекса Мирић и Лука Стојановић.
Народно позориште Приштина
Након премијерног извођења у Грачаници, прва реприза представе „Чекајући крај партије“ биће одиграна у недељу, 23. јуна у дворишту ОШ „Свети Сава“ у Племетини. Друга реприза на програму је у понедељак, 24. јуна на Сцени „Мали Звечан“ у Звечану.
Извор: Народно позориште Приштина
