Специјализована већа Косова у Хагу продужила су за још два месеца притвор лидерима некадашње ОВК Хашиму Тачију и Кадрију Весељију, оптуженим за ратне злочине на Косову и у Албанији.
У одлуци суда се наводи да је расправно веће поново утврдило да постоји основана сумња да су Тачи и Весељи починили кривична дела из оптужнице.
„Постоји ризик да би оптужени, ако би били пуштени из притвора, могли ометати рад суда, утицати на сведоке или поновити кривично дело“, наводи се у одлуци.
Ризик од бекства оптужених веће је одбацило као основ за продужење притвора.
Као и у претходних 14 одлука о продужењу притвора, судије су утврдиле да је Тачи и пре хапшења, у јесен 2020., „покушао да поткопа суд“ и да је „нудио повластице особама које је позивало Тужилаштво“.
Веће је у одлуци, између осталог, нагласило да је утврђено да је Тачи недавно у судском притвору „посетиоцима пренео информације добијене током сведочења заштићених сведока“.
Како пише у одлуци, Тачи је посетиоцу „пренео упутства за будућег сведока тужилаштва о облику и садржају његовог предстојећег сведочења“.
„Такво понашање подржава и оснажује налаз већа да би пуштање оптуженог на слободу створило ризик од ометања суђења“, пише у одлуци.
Ризик је тим већи што тужиоци Тачијевој одбрани и даље обелодањују податке о сведоцима које намеравају да пред судије изведу током процеса.
Што је тиче Весељија, судије су назначиле да он, као и Тачи, „наставља да игра значајну улогу на Косову на основу својих претходних положаја“ и да је су, док је био шеф обавештајне службе ШИК, њени агенти „били умешани у застрашивање сведока“.
И Весељи је, по већу, из притвора могао одати поверљиве информације.
Веће је закључило и да постоји ризик да би Тачи и Весељи на слободи поново „починили злочине против оних који су представљени као противници ОВК, укључујући сведоке“.
Судије су нагласиле да је ризик од пуштања Тачија и Весељија нарочито велики зато што на Косову влада упорна клима застрашивања сведока и мешања у кривичне поступке против бивших припадника ОВК, коју не могу само сузбити заштитне мере за сведоке.
Тачи и Весељи су у судском притвору у Шевенингену од новембра 2020. када су ухапшени на Косову.
Њима се суди заједно са Реџепом Сељимијем и Јакупом Краснићијем.
Оптужница Тачија (55), Весељија (56), Сељимија (52) и Краснићија (73) терети за злодела почињена у 42 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији над најмање 407 притвореника, од којих је најмање 98 убијено, од марта 1998. до септембра 1999.
Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су у 10 тачака за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).
Та кривична дела квалификована су, у шест тачака, као злочини против човечности, а у четири тачке, као ратни злочини.
За те злочине, по оптужници, Тачи и саоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност. Сви су, у периоду обухваћеном оптужницом, били чланови Главног штаба ОВК: Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портарол.
У привременој влади Косова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министар за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Краснићи портарол.
Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били су учесници у удруженом злочиначком подухвату, заједно са бројним другим официрима и припадницима ОВК, те члановима привремене владе. од којих су у оптужници именовани: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.
Четворица оптужених ухапшена су на Косову 4. и 5. новембра 2020.
У првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра те године, сви су изјавили да нису криви за злочине из оптужнице.
Извор: Косово онлине
