Србија је са закашњењем, од 2001. почела темељно да трансформише своју привреду и са 2023. углавном спровела основне привредне реформе, наведено је у књизи „Макроекономске кризе и реформе у Србији 1980-2023“, екометријска анализа коју је написао председник Фискалног савета Павле Петровић .
Ова књига коју је објавила Српска академија наука и уметности (САНУ) истражује велике, у компаративној перспективи, макроекономске кризе у Србији током посматраних 40 година, као и покушаје, али и остварења макроекономских стабилизација и реформи.
У књизи пише да је привреда Србије у периоду који се анализира, прошла кроз огромне структурне промене од хибридног тржишног, самоуправног система до тржишне привреде са доминантним приватним власништвом, а то чини из специфичног угла где коришћењем економетријске анализе објашњава разматране кризе као и ефекте макроекономских реформи.
Наводи се и да је Србија као одговор на фискалну кризу изазвану светском финансијском кризом 2008-2009. одговорила смањивањем јавних инвестиција, да би потом 2011. томе додала повећање текуће државне потрошње све закључно са 2014.
„Упркос великој текућој државној потрошњи привреда Србије је, као што добијене економетријске оцене предвиђају, практично све време била у рецесији, док је са друге стране падала све већи буџетски дефицит и неконтролисани раст јавног дуга“, пише у књизи.
Истиче се да се с друге стране, значајно повећање јавних инвестиција у Србији одиграло 2019, са великим закашњењем након почетка консолидације 2015, и оно је тада заиста стимулисало привредни раст како то и економетријска анализа предвиђа.
Анализа указује и да Србија, како је наведено, спорије расте 1,5 до два процентна поена у односу па свој потенцијал недовољно развијене земље.
Добијене економетријске оцене указују и да су веома слабе институције основни фактор који кочи њен привредни раст, а потом следе недовољне инвестиције домаћег приватног сектора и то посебно у технолошки напредне гране прерађивачке индустрије, као и недовољан ниво образовања.
У књизи се наводи и да што се миграција из Србије и CIE тиче важан економетријски налаз јесте да на њих такође пресудно утичу слабе институције, али и квалитет здравственог и образовног система као и јавних услуга.
Истиче се да би убудуће, Србија требало да се усредсреди на значајно унапређење својих, веома слабих, институција како би покренула снажан привредни раст, с једне стране и обуздала велике емиграције с друге.
Извор: Танјуг