Посланик у Скупштини Србије Милован Дрецун оценио је да свим једностраним мерама које се уперене против српског народа Приштина настоји да у потпуности онемогући нормалан живот Србима и тиме их натера да оду са Косова, посебно са севера.
Како је навео за Танјуг, забрана употребе динара на Косову, нередовно снабдевање храном, лековима, забрана уласка робе из централне Србије на Косово, терор који се свакодневно спроводи, имовинска и безбедносна несигурност код Срба ствара осећај да немају никакву перпсективу на Косову, посебно код младих људи.
„Фокус привремених институција самоуправе када је у питање терор над Србима, је сада усмерен на младу генерацију да им се у старту покаже да нису добродошли на КиМ и да не могу ту да граде своју будућност. То јесте дугорочна политика коју Приштина спроводи са циљем да или у потпуности етнички очисти КиМ, или да се број Срба сведе на шездесетак хиљада, јер кажу ако би било толико Срба онда би било илузорно очекивати да се формира ЗСО“, оценио је он.
Дрецун сматра да онемогућавање нормалних услова живота Србима представља најснажнији притисак на Београд, јер, како је навео, премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти жели да тим притиском на српски народ натера Београд да направи политичке уступке у оном делу који Приштине највише тражи – де факто признање тзв. Косова и непротивљење чланству Приштине у међународним организацијама.
„То потврђује и последња Куртијева изјава када је рекао да је њихов кључни спољнополитички циљ чланство тзв. Косова у ЕУ, а да је ‘војна судбина НАТО’. Они очигледно имају добро разрађену стратегију како да их реализују, а све им зависи од тога да ли ће од Београда издејствовати те политичке уступке и прихватање француско-немачког предлога“, изјавио је он.
Дрецун каже да се не могу одвојити политички циљеви од онога што Курти предузима као казнене мере против српског народа, и додаје да се, имајући у свиду све оно што је Курти урадио, може констатовати да је север Косова претворен у неку врсту логора за српски народ.
Коментаришући изјаве америчких амбасадора у Београду и Приштини у којима с једне стране Кристофер Хил каже да се од Србије неће тражити де јуре признање Косова за улазак у ЕУ, већ нормални односи Београда и Приштини, док с друге стране Џефри Ховенијер тражи поново од Косова и Србије да спроведу обавезе из процеса дијалога истакавши да се дијалог мора завршити обостраним признањем, Дрецун је рекао да размимоилажење ставова америчких амбасадора у Београду и Приштини, као и изјаве званичника из Стејт департмента показују да нема јединственог става у америчкој администрацији, иако сви они сматрају Косово државом.
Према његовим речима, амбасадор Хил је само пренео званични став ЕУ, док је амбасадор Ховенијер изнео ставове који нису толико отворени у делу америчке администрације која сматра да Београд треба натерати да преко француско-немачког предлога призна Косово и да то треба да буде испоручено као услов Београду за чланство у ЕУ.
„О томе је немачка амбасадорка нама говорила у Скупштини недавно. Када сам је питао о том ставу, она је рекла да се француско-немачким предлогом не тражи де јуре признање од стране Србије, да ће то бити у другој фази. Циљ је исти да ли у првој фази у де факто, па у другој де јуре, али то је коначни циљ и то је Ховенијер и рекао“, оценио је Дрецун.
Иако постоје они који у америчкој администрацији желе да услове Србију чланством у ЕУ да се одрекне Косова ако жели да буде чланица, Дрецун истиче да постоје и они попут амбасадора Хила који су много опрезнији, много боље разумеју позицију Србије и који настоје да уваже део њених националних интереса, због чега сматра да би званична државна комуникација Србије са Хилом требало да буде динамичније и отворенија јер је преко њега могуће конструктивније радити на побољшању билатералних односа.
Извор: Танјуг
