Срби са севера Косова су на мосту преко Ибра, који спаја централна градска језгра Јужне и Северне Митровице, на данашњи дан пре десет година подигли „Парк мира“, чиме је на дужи период заустављена кампања упада екстремиста из јужног, албанског у северни, предоминантно српски део града.
Изградња зелене зоне на мосту била је, у урбанистичком смислу, решење којег се не би постидела ниједна европска метропола, а истовремено је, на практичан начин, за нека срећнија времена одложено решавање питања намене моста који, нажалост, никада није није био тачка повезивања две дубоко подељене националне заједнице, већ линија разграничења, а у појединим кризним ситуацијама чак и линија фронта, пише Иван Јакшић, одговорни уредник Косово онлајна.
“Албански политичари оптуживали су Србе из Северне Митровице за прављење физичких подела и баријера у граду, иако Јужна и Северна Митровица никад нису функционисале као јединствена урбана целина. Срби су, са друге стране, добро разумели шта се крије иза оваквих неискрених примедби, јер „Парк мира“ на неки начин заиста јесте донео мир – тако што је физички спречио да екстремисти у возилима, често наоружани не само мржњом и увредама, упадају у северни део града. Албанске политичаре никада мост на Ибру није занимао из угла слободе кретања – то је био и остао симбол српског отпора настојањима да се, за сва времена, избрише српско присуство на Косову, које у континуитету траје дуже од миленијума”, наводи у тексту Јакшић.
Kosovo onlajn
Према његовим речима, нови „Парк мира“ у виду формирања Заједнице српских општина потребан је данас из истог разлога – како би свима на Косову било гарантовано право на постојање и напредак.
“Пут друштвеног опоравка Косова јесте, пре свега, питање успостављања поверења. Не сме се дозволити да се – оспоравајући симболички значај моста преко Ибра, залажући се за његово отварање за саобраћај – негира да проблеми српског народа на Косову постоје, и да је управо српски народ данас најугроженија национална заједница у Европи. Између Јужне и Северне Митровице постоје још два моста преко Ибра, тако да питање овог конкретног моста није од значаја за нормално одвијање саобраћаја у граду, али је од суштинског значаја за опстанак и сигурност једне несумњиво угрожене заједнице”, додаје Јакшић.
Наводи да је десетогодишњица постављања „Парка мира“ повод да се присетимо чињенице да су мир и поверење у дубоко подељеним друштвима нешто што се гради и ствара годинама, често деценијама.
“Сваки од подељених градова има своју јединствену историју, и универзални рецепти за решење не постоје – примери Белфаста, Никозије, Јерусалима, Бејрута или Сарајева уче нас и томе. Уверен сам да на мосту преко Ибра треба да буде поново примењено урбанистичко решење које би било на трагу онога што је покушано „Парком мира“; дакле, потребно је створити једну неутралну урбанистичку целину у којој би био могућ додир две антагонизоване заједнице – пре свега кроз контакт младих, организовање културних догађаја и акција подизања неке врсте наднационалне урбане свести”.
Додаје да смо очевици да “албанска политичка елита то, међутим, не жели, јер њихов циљ, како се јасно могло видети кроз досадашњу праксу, јесте страховлада и терор над српским народом на северу Косова; односно, циљ им је моноетничко, а не грађанско друштво”.
“Нажалост, уверили смо се и да албанску елиту не интересује симболика моста као места спајања нација, култура и цивилизација – за њих је мост на Ибру, стиче се утисак, значајан искључиво као инфраструкурни и логистички објекат у прорађивању планова за физичко овладавање специјалних снага над севером Косова. А, шта нам је присуство до зуба наоружане специјалне полиције на северу Косова протеклих месеци донело? Да ли су представници међународне заједнице, који су својевремено од Срба захтевали да уклоне „Парк мира“ како не би био препрека слободи кретања, задовољни алтернативом – нестабилном, латентно кризном ситуацијом на северу Косова?”
“Београд није задовољан алтернативом, разуме се да нису задовољни ни Срби у четири општине на северу Косова, а не би требало да буде задовољна ни Европа. Оно чему смо данас сведоци у већински српским срединама на Косову јесте неуспех међународне заједнице и неуспех Европе, за коју је консолидација пројекта независности Косова већ годинама важнија и од европских вредности и од људских права припадника српског народа. Али, управо зато апелујем на важност давања нове шансе миру, јер бојим се да – ако не будемо били вољни да на Косову градимо паркове мира – нећемо остати само без паркова, већ и без мира”, закључује Јакшић.
Извор: Косово онлајн
