Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић изјавио је да ресорно министарство осуђује сваки вид отвореног или прикривеног угрожавања безбедности новинара или покушај ометања њиховог несметаног професионалног рада.
Он је за данашњу Политику рекао да тај став нипошто није декларативног карактера, већ да је Министарство то отворено и демонстрирало, указујући на учешће у комеморацији поводом обележавања 23. годишњице убиства новинара Милана Пантића.
„Чињеница да сам, 23 године након тог трагичног догађаја, био први министар информисања који је положио цвеће на гроб убијеног новинара, обишао место убиства, обратио се јавности покрај спомен бисте постављене у спомен на њега, али и присуствовао додели награде за новинарску храброст која носи Пантићево име, јасно говори да код мене нема ни најмање спремности на компромис или толеранцију у односу на било који облик насиља који би био примењен над новинаром или било којим другим грађанином Републике Србије“, рекао је Ристић.
Одговарајући на питање како оцењује медијску сцену у Србији, Ристић је рекао да правни оквир у коме делује и развија се наша медијска сцена омогућава, промовише и охрабрује пуну плурализацију медија, али и да истовремено инсистира на поштовању високих професионалних стандарда, етичког кодекса и акцентује одговорност сваког појединачног припадника медијске заједнице у Србији.
Према његовим речима, поларизација је присутна у неким сегментима нашег друштва, укључујући и област јавног информисања и она изискује од свих нас посвећеност дијалогу као основном механизму који треба да води постепеном умањивању друштвених поларизација.
„Један од основних узрока појединих појава које нас с правом брину је, поред осталог, и наша сада већ традиционална недовољна спремност за конструктивни дијалог, размену мишљења и ставова, а све то са циљем долажења до сагласја у вези са најважнијим процесима који треба да воде ублажавању последица поларизација и, следствено томе, даљег и још интензивнијег развоја у области јавног информисања“, рекао је министар.
Ристић наглашава и да посебан друштвени изазов чине напади на новинаре, који представљају опасност, не само по личну безбедност појединца, већ и по напоре да се настави и интензивира динамика развоја у медијској сфери.
„Наговештај постепених, али толико потребних промена, који храбре све нас, јесу и недавне правоснажне пресуде налогодавцима и починиоцима појединих напада на новинаре. Међутим, још много тога је пред свима нама како бисмо начинили тај толико потребан искорак у процесу даљег равномерног и континуираног развоја у области јавног информисања“, истакао је Ристић.
На питање да ли држава може да утуче на то што се у трци за сензацијама изгубила образовна улога средства јавног информисања и што традиционални медији губе трку са интернет платформама који су често извор дезинформација и чији је садржај готово немогуће контролисати, каже да је одговорност на свима нама који не одустајемо од става да средства јавног информисања, поред осталог, треба да имају и образовно-васпитну функцију.
„То нипошто не значи да медији треба да замене нас родитеље или учитеље наше деце у њиховој основној улози оних који преносе знања и вештине, али у подједнакој мери и онај истински савремени систем вредности на коме почива наша цивилизација. Стога је потребно да дамо још снажнији допринос успостављању заједнице знања у којој ће важну и веома активну улогу имати средства јавног информисања“, рекао је Ристић.
Говорећи о раду е-управе, он је истакао да је њеним радом олакшан живот свих грађана и да је јавна управа постала ефикаснија, доступнија и транспарентнија.
„Тренутно имамо нешто више од 2.145.000 регистрованих корисника, тј. е-грађана на порталу е-управа који јединственим налогом користе на стотине различитих електронских услуга, приступајући порталу е-управа али и многим другим државним порталима“, навео је он.
Подсетио је и да је на порталу намењеном странцима, под називом welcometoserbia.gov.rs, омогућено аплицирање за јединствену радну и боравишну дозволу, као и за визе.
Ристић је навео и да је захваљујући е-управи до сада електронски размењено више од 210 милиона докумената, што значи да је укинуто толико одлазака грађана на шалтер.
„До сада смо захваљујући е-управи уштедели и преко 650 милиона листова папира, тј. сачували скоро 66.000 стабала дрвећа, 24 милиона кWх електричне енергије и више од 280 милиона литара воде“, указао је министар информисања и телекомуникација Србије.
Он је нагласио и да извоз ИКТ сектора Србије из године у годину бележи највећу стопу раста и да је најбрже растућа привредна грана наше земље, додајући да је у 2023. извоз ИКТ услуга из Србије био 3,44 милијарди евра, а у 2012. свега 375 милиона евра.
Ристић је навео и да је Србија једина земља у региону која је обезбедила и бесплатно ставила на располагање НВИДИА суперкомпјутер најновије генерације својим истраживачима у свим научним дисциплинама.
Извор: Танјуг
