Након низа одлука косовских власти којима се директно угрожавају интереси Срба, Приштина је ових дана повукла нови потез. Срби на северу Косова добили су позив Косовске агенције за приватизацију да напусте станове које су добили од предузећа у којима су радили или још увек раде и које су откупили, те да их предају Албанцима који су у тим становима некада живели, али су напуштањем радних места, по тадашњем закону, изгубили власничка права над становима које нису откупили.
У опасности да остану без легално стеченог крова над главом су Срби који су станове добили од „Трепче“, регуларно их откупили у складу са законом и тиме постали власници, још пре 1999. године.
Међу њима је и Александар Милентијевић из Звечана, који за Косово онлајн каже да је још у новембру 1998. године откупио стан, након што га је, на конкурсу, добио од „Трепче“.
„Откупили смо овај објекат 1998. године. Имам решење које је оверено у суду. Све је регуларно. Као радник са 40 година, добио сам стан од фирме. Био сам први на ранг листи“, прича Милентијевић.
Проблеми су, каже, почели су пре 10-15 година, а долазила је и полиција.
„Била је нека француска организација, која је долазила овде да ме исели, али смо се тада побунили и они су одустали“, присећа се.
Милентијевић напомиње да његов случај није усамљен, јер су многима стигла решења о исељењу, са различитим датумима, као и да нико не жели ни да погледа папире којима се потврђује њихово власништво.
„Народ се узбунио… Не могу да схватим да имам проблем са станом, који сам регуларно откупио. Живимо на Косову, стварамо породицу. Где ћемо ми сада? Појма немам…“, забринут је Милентијевић.
Ни оверена решења нису гаранција да ће сачувати стан.
„Показали смо папире, али ништа они не виде… Код њих је други закон. Шта ћемо са Куртијем… За њега не важи закон, ништа за њега не важи“, додаје огорчено.
Објашњава да су станове добили када су претходни станари, Албанци, напустили своја радна места, чиме су изгубили право на те станове.
Посебно напомиње да Албанци те станове тада нису откупили.
„Нико их није терао да напусте посао и станове. То су неоткупљени станови, нама је ’Трепча’ дала решење о неоткупљеним становима. Они су напустили посао, станове и по закону – власник који у њима не живи губи станарско право, фирма их одузима и додељује радницима без станова“, наводи Милентијевић.
Нада се да ће решења, донета пре рата и правоснажно додељена на суду – добити правичан епилог и да ће моћи да остану у становима у којима живе више од 25 година.
„Ми који имамо решења из 1997/1998. године, надамо се да ћемо, уз државу, задржати своја права. То је све откупљено. Не знам шта сада траже… Имају неки други урбанизам и катастар. Бивши власник има подршку косовских власти, добили су неке фалсификоване папире.. Нама, с обзиром на решења, не могу ништа. Они нису откупили станове, а чим не живиш у стану годину – две, шта има да тражиш даље… Међутим, суд је њихов, видимо шта раде ухапшеним Србима… Не постоји суд“, констатовао је Милентијевић.
Показује и слике своје спаљене куће у селу Рудник. Имање у Руднику користе Албанци, а он никада није успео да поврати имовину, иако је уписана и у косовски катастар.
„Ја сам из села Рудник, код Пећи. Тамо смо живели до краја рата, а 1997. смо почели да правимо нову кућу. Отац, брат и ја. Имамо имање, пет хектара земље, три хектара шуме и дан данас Албанци то обрађују. Још тада је био договор са власником, Агимом Воцеом да, пошто нисам имао паре да платим за стан, препишем њиву у Руднику за коју сам добијао пре рата милион марака. Нисам хтео да продам, јер смо лепо живели и нисмо хтели да одемо са Косова“, прича Милентијевић.
Ни данас, поручује, не жели да оде са Косова.
„Предложио сам и тада Францускињи која је посредовала, да они моје имање раде 20 година. Да она пође са мном у село и да ми плате 20 година земљу коју ми обрађују“, каже Милентијевић, док показује документа по којима је, у косовском систему, добио решење о власништву над имањем у Руднику.
Његовим имањем којем ни дан данас – не може да приђе.
Са истим проблемом се суочава и породица Богосављевић, којој је стигло решење да стан у којем живе више од 30 година треба да напусте и предају га Албанцу.
Обавештење у којем се тражи да напусте стан, је стигло крајем маја.
„Ми смо ту 30 година. Мој отац је тај стан откупио почетком 2000. године. Био је радник ’Трепче’ и откупио је стан“, каже Богосављевић за Косово онлајн.
Не зна зашто се сада то питање покреће.
„Појавио се неко ко сматра да је тај стан његов и не знам зашто се раније није јављао… Не знамо где ћемо, боримо се свим средствима да стан сачувамо, јер је наш, имамо решење. Ово се сада дешава у најгорем моменту по нас. То је наш стан, нико пре тога није имао решење за тај стан. Ту су живели неки људи пре нас али они нису имали то решење“, јасан је Богосављевић.
Да иза позива на исељење, стоји политика, указао је пре два дана и директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, наводећи да косовски премијер Аљбин Курти не мирује и наставља да – и одлуком која подразумева исељавање Срба из њихових станова и насељавања Албанаца на север Косова – спроводи политику етничког чишћења.
Петковић је рекао и да је Канцеларија за КиМ упутила писма на бројне адресе.
„Дипломатским каналима чинимо све да се та одлука заустави, али морам да кажем да је та агенција основана супротно споразуму из Брисела који је подразумевао да у њој седе људи из Београда, Приштине и ЕУ. Они сада једнострано спроводе одлуке исељавања Срба и насељавања Албанаца што се ради заједно са лажним албанским градоначелницима“, казао је Петковић.
Наводи да се ради о више од 100 породица, око 150 њих.
„Приштина не спроводи одлуке које су донете у корист Срба јер и пред агенцијом Унмика, више од 29.000 захтева је да се врати имовина Србима јужно од Ибра. По тим захтевима се не поступа, али се поступа по захтевима Албанаца“, указао је Петковић.
Срби, ипак, не губе наду. Верују да ће правда победити и да ће, пред законом, успети да одбране своје право и наставе да живе у становима које су откупили пре 30-ак година.
Извор: Косово Онлајн