Инфлација је у претходној години дана била на снажној опадајућој путањи и наша је процена да је у мају ушла у циљани коридор од три плус минус 1,5 одсто, на шта упућује наш now-cast модел, путем кога преузимамо и обрађујемо око 30.000 цена производа и услуга са око 130 интернет страница, изјавила је гувернер Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић.
Она је на конференцији о финансијским услугама коју су организовали Савет страних инвеститора (ФИЦ) и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) истакла да се у остатку године очекује даље успоравање инфлације, тако да би у току 2025. инфлација требало да се креће око централне вредности циља од 3,0 одсто.
„Економска активност је у првом тромесечју убрзала на 4,7 одсто међугодишње, а на нивоу године очекујемо раст од 3,5 одсто. Већ од следеће године очекујемо њено додатно убрзање на између четири и пет одсто, чему ће допринети и реализација инвестиција у оквиру програма „Скок у будућност – Србија 2027″, смањени глобални инфлаторни притисци и повољнији услови финансирања“, рекла је Табаковић.
Према њеним речима, добар пословни амбијент, адекватне политике и модеран регулаторни оквир омогућили су и очување високе адекватности капитала банака, показатеље ликвидности двоструко изнад минимума и очување показатеља проблематичних кредита на нивоу од око 3,0 одсто.
„Захваљујући доброј општој економској ситуацији у земљи, значајан број банака очекује раст кредита и привреди и становништву ове и следеће године од преко 5,0 одсто, што су изнели као очекивања у нашој последњој анкети о кредитној активности“, истакла је она.
Додала је да све ово заједно потврђује да ће макроекономски услови у Србији остати подстицајни и за привредни раст и за даљи развој финансијских услуга.
Говорећи о позицији Србије у дигиталној финансијској револуцији, истакла је да је НБС одлучила да буде на челу трансформација привреде и друштва, али никада не запостављајући сигурност и стабилност система.
Нагласила је да комбинацијом модерне регулативе и иновативних решења, Народна банка већ пуну деценију предводи јачање финансијске инфраструктуре и дигитализацију финансијских услуга.
„Доношењем Закона о платним услугама 2014. године, а затим и изменама и допунама из 2018. године, створили смо услове за увођење савремених начина плаћања, као и за модернизацију платног промета“, рекла је она.
Навела је да је број трансакција реализованих у ИПС НБС систему повећан са око седам милиона у 2019. години на око 67 милиона у 2023. години, као и да је измиривање месечних обавеза грађана и привреде путем ИПС QR кода велики искорак у унапређењу дигитализације платних услуга, о чему сведочи податак да је више од 14 милиона рачуна у 2023. години плаћено скенирањем овог кôда.
Услугу „Пренеси“, односно брз трансфер новца коришћењем броја мобилног телефона примаоца новца, тренутно нуди 11 банака, а 2,5 милиона корисника може да плаћа користећи овај сервис.
Када је реч о даљим корацима, гувернер Табаковић је рекла да ће ове године бити заокружено усклађивање са прописима Европске уније имплементацијом директиве ПСД2 у домаће законодавство, чиме се омогућава отворено банкарство у Србији.
„Усклађивање с директивом ПСД2 део је и наше припреме за прикључење СЕПА, односно јединственом подручју за плаћање у еврима. Прикључење СЕПА подручју омогућиће смањење трошкова плаћања између Европске уније и економија Западног Балкана, што ће значити јефтиније трансакције и за грађане и за привреду“, рекла је она.
Додала је да су пред НБС и захтевне активности на изради техничке инфраструктуре за прикључење ИПС НБС система у платни систем за инстант плаћања Европске централне банке, тзв. ТИПС и да су иницирани разговори на ту тему са Европском централном банком.
„Радимо и на припреми за имплементацију 3ДС стандарда, који додатно доприноси сигурности код интернет плаћања. Такође, у оквиру система за инстант плаћања Народне банке Србије, развили смо модул за управљање преварама, чији је циљ да обезбеди механизам за откривање потенцијалних превара при плаћању“, рекла је Табаковић.
Члан Управног одбора Савета страних инвеститора Зоран Петровић је оценио да економија Србије у првом овогодишњем тромесечју бележи позитивна кретања, што показује и раст од 4,7 одсто, затим успоравање инфлације, као и висок прилив страних директних инвестиција.
„На овом скупу су нам у фокусу дигитализација и зелено финансирање. Дигитализација је веома важна за корисничко искуство и да људи мање времена троше на бирократске процедуре“, рекао је он.
Истакао је да се под утицајем глобалних трендова, у пословној заједници све већи значај придаје концепту тзв. зеленог финансирања, те је за очекивати даље усложњавање механизама контроле и верификације зелених пројеката, као и даљег развоја критеријума нефинансијског извештавања, што ће додатно нагласити неопходност константног усклађивања домаће регулативе са регулативом ЕУ, увођење иновативних решења, али и потребе интензивирања међусекторског дијалога као и јачања сарадње јавног и приватног сектора.
Изнео је очекивање банкара да ће током ове године бити још смањивања референтне каматне стопе у Европи али и код нас, што би према његовим речима подстакло кредитну тражњу у другој половини године.
Члан Управног одбора Савета и директор ЕБРД за Западни Балкан Матео Коланђели је истакао да ова банка годишње усмерава више од 300 милиона евра у реалну економију у Србији.
„Гледајући унапред, радимо на увођењу нових производа који циљају управо на две главне теме ове конференције, зелену и дигиталну транзицију, као и инструменте за поделу ризика са нашим партнерским финансијским институцијама“, рекао је он.
Конференција је организована како би се интензивирао дијалог јавног и приватног сектора и представила нова решења која могу да унапреде ефикасност, али и безбедност дигиталних финансијских услуга, као и неопходности јачања свести о важности примене концепта зеленог финансирања,
Овај концепт је проистекао из све веће потребе померања акцента са профита као примарног, па често и јединог циља инвестирања на циљеве који укључују одрживи развој, односно заштиту животне средине, на добробит свих заинтересованих страна, пре свега, грађана Србије.
Извор: Танјуг
