Европска народна партија (ЕПП) десног центра освојила је највише – 189 мандата на изборима за Европски парламент, показују најновији прелиминарни резултати који су објављени током ноћи у Бриселу.
Ови резултати показују да ће ЕПП и Прогресивна алијанса социјалиста и демократа остати највеће групације у ЕП, али и да су десничарске и крајње десничарске партије повећале број мандата у ЕП.
ЕПП је повећао број мандата са 176 на 189, док је Прогресивна алијанса социјалиста и демократа претрпела благи пад и имаће 135 посланика у новом сазиву ЕП, док је у претходном имала 139 посланика.
Највеће губитке претрпеле су групације Обновимо Европу, којој припада и партија Препород француског председника Емануела Макрона, као и групација Зелени-Европски слободарски савез.
Тако, рецимо у Француској, Препород председника Емануела Макрона освојио 14,56 одсто, саопштило је министарство унутрашњих послова Француске након што су пребројани сви гласови, а Француска странка крајње деснице Национално окупљање Марин Ле Пен освојила је 31,47 одсто на јучерашњим изборима за Европски парламент (ЕП). Тиме је странка Ле Пен освојила 30 мандата у ЕП, а странка Макрона 13, преноси Фигаро.
Обновимо Европу, која окупља либералне партије широм ЕУ, у новом сазиву ЕП имаће 83 посланика, док је раније имала 102 посланика, а Зелени ће имати 53 посланика, док су раније имали 72 посланика.
АП
Прелиминарни резултати указују да су десничарске и крајње десничарске странке повећале број мандата на изборима, па ће тако Идентитет и демократија, који окупља странке крајње деснице попут „Националног окупљања“ Марин Ле Пен, имати 58 посланика, док је раније имала 49, а Европски конзервативци и реформисти, којима припадају и „Браћа Италије“ италијанске премијерке Ђорђе Мелони, имаће 72 посланика, док су раније имали 69.
Левица ће у новом сазиву имати 35 посланика, партије које се не доводе у везу ни са једном политичком групацијом 45, а остали 50 посланика.
Макрон распустио парламент
Француски председник Емануел Макрон распустио је национални парламент и расписао нове парламентарне изборе за 30. јун и 7. јул.
Макорн истиче да након прелиминарних резултата избора за Европски парламент не може да се претвара како се ништа није догодило, те да исход европских избора није добар за његову владу.
„Пораст националиста представља опасност за Француску и Европу“, наводи Макрон.
„Одлучио сам да вам вратим избор за будућност парламента. Одлука је озбиљна и тешка, али пре свега је чин поверења“, наглашава председник Француске.
Макрон образлаже да је на изборима за ЕП “научена главна лекција“, односно да “партије које бране Европу“ нису оствариле добре резултате.
„Ова одлука боља је од свих аранжмана, свих изнуђених решења. Чуо сам вашу поруку и на њу ћу одговорити. Знам да могу да рачунам на вас. Француској су потребне јасне већине у хармонији и спокоју. Бити Француз значи изабрати да пишете историју уместо да само у њој учествујете“, закључује Макрон.
Мађарска: Фидесу 43,8 одсто гласова, ТИСА освојила 30,7 одсто
На основу 99.95 одсто обрађених гласова, највише мандата у Мађарској на изборима за Европски парламент освојила је листа мађарског премијера Виктора Орбана, подаци су Националне изборне канцеларије.
Коалиција „Фидес-КДНП“ имаће 11 европарламентараца од 21 колико даје Мађарска. На другом месту је листа „Тиса“ са 7 освојених мандата.
Коалиција окупљених око социјалиста имаће два европарламентарца у новом сазиву ЕП.
Један мандат отишао је десном покрету „Наша домовина“ за који је гласало 305.163 Мађара, односно 6,76 бирача.
Нови посланик ЕП биће Ласло Тороцкаи, некадашњи градоначелник Ашотхалома на мађарско-српској граници, жестоки противник илегалних миграција.
Немачка: Конзервативци први, крајње десничарска АфД друга
Према првим прелиминарним резултатима у Немачкој је конзервативни савез Хришћанско – демократске уније и Хришћанско-социјалне уније освојио највећи број гласова на изборима за Европски парламент са освојених 29,5 одсто гласова, док је крајње десничарска партија Алтернатива за Немачку (АфД) завршила на другом месту са 16,5 одсто, што је за 5,5 одсто више у односу на 2019. годину.
Ако се резултат задржи, то ће се сматрати великим успехом за странку која је последњих месеци била оптерећена скандалима који укључују оптужбе за шпијунажу и корупцију, пише бриселски Политико и додаје да се широм Европе предвиђа да ће крајње десничарске, националистичке и популистичке странке остварити значајан број гласова.
Социјалдемократска партија (СПД) канцелара Олафа Шолца заузела је треће место са 14 одсто, а ако се резултат одржи, то ће бити историјски минимум за странку.
Предвиђа се и да ће Зелени, који владају у савезној коалицији са СПД-ом и Слободним демократама (ФДП), завршити са 12 одсто, што је пад подршке од 8,5 одсто у поређењу са европским изборима 2019. године.
Како се наводи према првим пројекцијама нова немачка популистичка партија Бунис Сахра Фагенкнехт (БСВ), која комбинује левичарску економску политику са десничарским културним погледима, освојила је 5,5 одсто гласова.
Ту странку основала је Фагенкнехт, дугогодишња чланица партије Левице.
Пројекције, објављене након затварања биралишта у 18 часова, а по пропорционалном систему Немачка, као највећа земља ЕУ има право на 96 европарламентараца.
Шпански ПП десног центра победио
Шпанска Народна партија десног центра (ПП) победила је на данашњим изборима за Европски парламент (ЕП) у Шпанији и освојила је 22 места од укупно 61, колико та земља има у ЕП.
Тиме је задат ударац шпанској влади коју предводе социјалисти премијера Педра Санчеса, пренео је Ројтерс.
Санчесови социјалисти освојили су 20 места у ЕП.
У Шпанији, десница је настојала да европске изборе претвори у референдум о Санчезу.
Уочи гласања, пажња јавности била је усмерена на причу у којој је укључена премијерова супруга, Бегоња Гомез, која је под истрагом због оптужби за корупцију и трговину утицајем, што је Санчез одбацио као политички мотивисане и потпуно неосноване оптужбе.
У Аустрији тесна победа крајње деснице
Према првим пројекцијама победу на изборима за Европски парламент у Аустрији однела је десничарска Партија слободе, али са мањим бројем гласова него што је било очекивано, преноси аустријска радио телевизија (ОРФ).
Према извештају ОРФ-а, Партија слободе добила је 25,5 одсто гласова, тесно испред конзервативне Народне партије (ОВП) са 24,7 одсто и Социјалних Демократа са 23,3 одсто, пренео је Ројтерс.
Прогноза која је објављена раније данас показала је да ће „Партија слободе“ бити у предности у односу на ОВП 3,5 одсто.
Бугарска: Победила Коалиција ГЕРБ-СДС
Коалиција ГЕРБ-СДС бившег премијера Бојка Борисова победила је на ванредним парламентарним изборима, као и на европским изборима.
Према подацима агенције „Галуп“, на изборима за Европски парламент ГЕРБ-СДС је освојила 26,2 одсто гласова, док је друго место заузела коалиција Настављамо промене -Демократска Бугарска (ПП-ДБ) са 15,7 одсто.
Следе „Препород“ са 15,4 одсто, Покрет за права и слободе (ДПС) са 11,7 одсто, Бугарска социјалистичка партија (БСП) са 9,7 одсто и „Има такав народ“ са 6,4 одсто.
Излазност бирача на изборима за Европски парламент била је 29,8 одсто.
ГЕРБ-СДС је победио на парламентарним изборима са 25,8 одсто гласова. Друго место освојила је коалиција ПП-ДБ са 15,5 одсто, а треце ДПС – 14,7 одсто.
Хрватска: Највише мандата за ХДЗ
На изборима за Европски парламент у Хрватској владајућа Хрватска демократска заједница освојила је шест мандата, Социјалдемократска партија четири, а по један мандат имаће зелено-лева групација Можемо! и десни Домовински покрет, показују први незванични резултати Државне изборне комисије вечерас у 23 сата.
Према тим подацима ХДЗ је добио 34,6 одсто гласова, листа СДП и партнера 25,96 посто, а на трећем месту је ДП са 8,82 одсто гласова.
На четвртом месту Можемо! са 5,92 одсто освојених гласова.
Подаци су добијени на основу обраде 99,82 посто бирачких места, на којима је гласало 751.326 бирача.
Излазност је била свега 21,32 одсто, што је за 8,53 посто мање него на изборима 2019. године, јавила је агенција Хина.
Холандска Зелено-лабуристичка алијанса победила
Холандска Зелено-лабуристичка алијанса (ГЛ-ПвдА) победила је на изборима за Европски парламент (ЕП) у Холандији и освојила осам посланичких места, показују резултати на основу готово 100 одсто обрађених гласачких листића.
Крајње десничарска Партија за слободу (ПВВ) освојила је шест посланичких места, пренео је Политико.
ПВВ на изборима за ЕП 2019. године није освојила ниједно место, али је ипак добила посланика у Европском парламенту након Брегзита.
Странка десног центра одлазећег холандског премијера Марка Рутеа, Народна партија за слободу и демократију (ВВД), заузела је треће место и освојила је четири посланичка места.
Десничарски Покрет грађана-пољопривредника (БББ) и центристички Нови друштвени уговор (НСЦ) освојили су два, односно једно посланичко место у ЕП.
Проевропска странка Волт освојила је два посланичка места.
Холандски посланик у ЕП и кандидат Зелених за следећег председника Европске комисије Бас Ајкхут рекао је да су то сјајне вести што су Зелени победили у Холандији, истовремено изражавајући разочарење што је подршка Зеленима опала широм Европе.
Конзервативци воде у Грчкој, већу подршку добила крајња десница
Владајућа грчка конзервативна Нова демократија значајно води на данашњим изборима у Грчкој за Европски парламент (ЕП) и, према излазним анкетама, освојиће између 28 и 32 одсто гласова, док су странке крајње деснице добиле већу подршку у односу на претходне изборе 2019. године.
Нова демократија је на парламентарним изборима прошлога јуна освојила 40,5 одсто гласова, а на европским изборима 2019. године 33,1 одсто гласова.
Према анкетама, главна грчка опозициона партија Сириза добиће између 15,2 до 18,2 одсто гласова на данашњим изборима за ЕП, Пасок од 10,9 до 13,9 одсто, а комунисти ККЕ од 7,9 до 10,3 одсто, пренео је Политико.
Странке крајње деснице значајно су побољшале резултате и, према анкетама, Ники ће добити од 2,9 до 4,9 одсто гласова, док це Глас разума освојити од 2,2 до 3,6 одсто гласова.
Анкете: Левица победник на изборима у Данској
Гласање за Европски парламент завршено је у Данској и према првим резултатима победник је левичарска партија.
Према анкети националне телевизије ДР, у питању је Социјалистичка народна партија (СФ), за коју се очекује да освоји највеци део гласова – 18,4 одсто, што је три од 15 места за Данску у Европском парламенту, преноси Би-Би-Си (ББЦ).
Према тим резултатима, левица је испред премијеркине странке „Социјалдемократе“, за коју се очекује да це задржати своја три места, али да ће њен удео у гласовима народа опасти.
Према другој анкети ТВ2, СФ је на другом месту са 17,1 одсто гласова, а „Социјалдемократе“ са 18 одсто.
Обе анкете указују удар на странку десног центра „Либерали“. Она је партнер у коалиционој влади и очекује се да це изгубити два од своја четири места.
Пољска: Грађанска коалиција премијера Туска води
Грађанска коалиција (КО) пољског премијера Доналда Туска води на данашњим изборима за Европски парламент (ЕП) у Пољској, пошто је освојила 38,2 одсто гласова испред опозиционе партије Право и правда (ПиС) која је освојила 33,9 одсто гласова, показују резултати излазне анкете ИПСОС-а.
Туск се залаже за, како наводи, „сигурну будућност земље у срцу ЕУ“.
Партнери Грађанске коалиције у коалиционој влади, која је преузела власт у децембру, Трећи пут и Левица, освојили су 8,2 одсто, односно 6,6 одсто, показује анкета, пренео је Ројтерс.
Крајње десничарска странка Конфедерација освојила је 11,9 одсто гласова.
Коначни резултати избора це вероватно бити објављени у понедељак.
Словачка: Прозападна опозиција победила на европским изборима
Прозападна опозициона партија Прогресивна Словачка победила је на изборима за Европски парламент у тој земљи.
Председник Државне изборне комисије Едуард Бурда рекао је синоћ на конференцији за новинаре да је та странка освојила 27,81 одсто гласова.
Партија словачког премијера Роберта Фица Смер социјалдемократија, која се противи даљем наоружавању Украјине, добила је подршку 24,76 одсто бирача и заузела друго место по броју гласова.
Републиканска странка освојила је 12,53 одсто, Глас-СД 7,18 одсто, а Хришцанско-демократски покрет 7,14 одсто гласова, преноси ТАСР.
Излазност на изборима за ЕП била је 34.38 одсто, што је највећи одзив за европске изборе од пет, колико их је до сада одржано у Словачкој.
Белгија: Де Кро најавио оставку након лоших резултата своје странке на парламентарним изборима
Белгијски премијер Александер Де Кро изјавио је да ће од данас бити „премијер у оставци“, након што је његова партија десног центра Отворени фламански либерали и демократе забележила лош резултат на јучерашњим парламентарним изборима.
За нас је било посебно тешко вече, изгубили смо. Од сутра ћу бити премијер у оставци, рекао је Де Кро синоћ присталицама, уз сузе, преноси бриселски Политико.
Навео је да је „сигнал бирача био јасан“.
Уверен сам да нам је брзо потребна нова влада са пуним овлашћењима, додао је он.
Фламанске националистичке партије доминирале су на јучерашњим изборима у Белгији, а либерална странка премијера Александера Де Кроа доживела је ударац.
Према анкетама, десничарска националистичка Нова фламанска алијанса остварила је најбољи резултат са 22 одсто гласова.
Крајње десничарска, антиимиграциона партија „Фламански интерес“ је на другом месту, са 17,5 одсто, испред Социјалистичке партије „Напред“, која је освојила око 10,5 одсто гласова.
Де Кроова партија „Отворени фламански либерали и демократе“ освојила је мање од седам одсто гласова, знатно заостајајуци за крајњом левицом.
Председник странке Том Онгена такође је рекао да ће поднети оставку.
Јаншина СДС победник избора за ЕП у Словенији, освојила четири мандата од девет
Опозициона Демократска странка (СДС) победила је на изборима за ЕУ у Словенији и добиће четири од девет места те земље у Европском парламенту.
Владајући покрет Слобода добио је на јучерашњим изборима два, а по једно место припало је зеленој странци Весна, Социјалдемократама (СД) и Хришћанској-демократској Новој Словенији (НСи).
СДС је, након пребројаних скоро свих гласова, добио 30,8 одсто, што је више од четири одсто у односу на пре пет година, преноси СТА.
Покрет Слобода, који је први пут учествовао на изборима за ЕП, освојио је 22,1 одсто гласова.
Лидер СДС-а Јанез Јанша предложио је да национални парламент буде распуштен, рекавши да је резултат „порука словеначких гласача актуелној владајућој коалицији да поступи слично као што је то урадио француски председник Емануел Макрон“.
Лидер Покрета „Слобода“ и премијер Роберт Голоб, изјавио је да је задовољан резултатима и приметио да су странке левог центра заједно ипак добиле више од десног центра.
„То је оно што нам даје наду за будућност. Уверен сам да це се то такође одразити на следећим општим изборима,“ рекао је он.
Весна, основана пре две године, освојила је 10,5 одсто гласова, скоро исто колико је њен кандидат Владимир Пребилич добио на председничким изборима пре две године, наводи СТА.
СД и НС су освојили 7,71 одсто и 7,70 одсто гласова, једва су надмашили ванпарламентарну Народну партију (СЛС) са 7,27 одсто, показују подаци Националне изборне комисије.
Левица је једина странка у парламенту која није добила ни једно место, са освојених 4,7 одсто.
Лидер СД Матјаж Хан рекао је да је његова странка срећна што је освојила једно од девет словеначких места, једно мање него до сада.
Излазност на изборима за ЕП у Словенији је премашила 41 одсто, што је дванаест процентних поена више него пре пет година.
Мелони: Браћа Италије се потврдила као водећа италијанска странка
Италијанска премијерка Ђорђа Мелони изјавила је да се њена странка „Браћа Италије“ (ФДИ) на јучерашњим изборима за Европски парламент потврдила као водећа италијанска странка јер је постигла још боље резултате него на претходним изборима.
Мелони је у објави на мрежи X објавила своју фотографију на којој прстима показује слово „В“, указујући на италијанску реч за победу (vittoria).
Странка „Браћа Италије“ освојила је 28,85 одсто гласова на изборима за ЕП, док је на другом месту левичарска опозициона Демократска партија (ПД) са 24,04 одсто, према подацима министарства унутрашњих послова, преноси АНСА.
„Покрет 5 звездица“ освојио је 9,91 одсто гласова, а странка „Напред Италијо“ 9,72 одсто гласова.
Крајња десничарска Лига Матеа Салвинија освојила је 9,14 одсто гласова.
Вебер: Фон дер Лајен ће и даље водити ЕУ
Актуелна председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен биће на челу Европске уније још пет година, поручио је вечерас у Бриселу лидер Европске народне партије (ЕПП) Манфред Вебер, након што је та странка десног центра освојила највише гласова на изборима за Европски парламент.
Он је нагласио да ЕПП жели демократску Европу и да „победник избора сада има право да именује председника ЕК, преноси Франкфуртер алгемајне цајтунг.
АП
Фон дер Лајен: ЕПП ће изградити бастион против екстрема и левице и деснице
Европска народна партија десног центра (ЕПП) изградиће бастион против екстрема и са левице и деснице, изјавила је вечерас председница Европске комисије и чланица ЕПП Урсула фон дер Лајен.
„Ниједна већина не може да се формира без ЕПП и заједно ћемо изградити бастион против екстрема са левице и деснице“, рекла је фон дер Лајен, преноси Ројтерс.
Она се обратила убрзо након затварања биралишта у Немачкој и прогласила победу своје Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
„Имали смо фантастичну кампању, били смо одлучни, били смо јединствени, успели смо и сада смо победили на европским изборима , рекла је она.
Грађани ЕУ у недељу су на изборима за ЕП бирали 720 нових посланика ЕП, за 15 више него 2019. године. Конститутивна седница ЕП биће одржана од 16. до 19. јула.
Извор: РТС, Танјуг, РТВ, ТВ Мост
