Амерички амбасадор у Приштини Џефри Ховенијер изјавио је да би Сједињене Америчке Државе волеле да Приштина покаже већи степен сарадње када је реч о одговору на забринутости грађана српске националности као и да Срби на Косову имају право да живе у условима који су достојанствени и безбедни, и да треба уважити њихове потребе.
Он је у интервјуу за Глас Америке рекао, у вези формирања Заједнице српских општина, на шта се Приштина обавезала Бриселским споразумима из 2013. и 2015. године, да Заједница нема никакве сличности са Републиком Српском.
„Јасно смо рекли да Заједница треба да омогући српској заједници да се координише између себе, и да има надлежности и одговорности, које су у складу са косовским уставом, у областима образовања, здравства и слично“, рекао је он.
Ховенијер је рекао и да су САД посвећене Косову, али да одређени политички избори привремених институција премијера Аљбина Куртија представљају изазове.
Према његовим речима, САД су највише про-косовски настројене, али то не значи да свака влада има „бланко чек“, односно да може да повлачи политичке потезе који „подривају заједничке циљеве“, односно, како је рекао, интеграцију у европске и евро атлантске структуре, приближавање чланству у ЕУ, НАТО-у, Савету Европе“.
На питање о одлуци привремених приштинских институција о експропријацији земљишта у већински српским општинама на Косову, забране употребе динара, одбијања да се направе кораци ка формирању Заједнице српских општина, Ховенијер је рекао да је у основи свих тих неслагања и критика начин на који се те одлуке примењују.
Он је додао да на северу, где су, како каже, тензије већ високе и где се грађани већ питају колико влада заиста води рачуна о њиховим интересима, то мора да се уради тако да се посебно води рачуна о заједници која је осетљива.
Ховенијер је рекао да је Запад изразио забринутост око приступа владе локалној заједници, као и разочарање што њихов савет није послушан.
„И у томе је поента нашег саопштења – надамо се да ће влада показати већу осетљивост према заједници, да осигура да нема отворених правних питања пре експропријације“, рекао је он.
Када је реч о укидању динара, Ховенијер каже да Централна банка у Приштини има“право и одговорност“ да регулише финансијске институције али да начин на који је то имплементирано отвара питања.
„Прво, рок је био јако кратак. Када је Европа прешла на евро, људи су имали годину дана да се припреме. У овом случају, знамо да има људи на Косову који зависе од пензија или социјалних давања, и урађено је на начин који није узео у обзир њихове интересе. Желимо да влада сарађује са нама по питању како ће то применити, да информише оне које одлука погађа, да ублажи негативне ефекте“, додао је.
Извор: Танјуг