Председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун оценио је да је то што је Косово постало придружени члан Парламентарне скупштине Натоа део једне веома снажне кампање коју спроводе првенствено водеће западне државе како би омогућиле афирмацију Косова, које се, како истиче, налази у регресивној фази, јер нема ни нових међународних признања, ни чланства у другим међународним организацијама.
Запад, појашњава, покушава сада где год има простора да Приштину ,,угура“ у међународне организације, у којима сам има доминантну већину, или да им омогући, као сада, неко подизање статуса.
,,Без обзира што ова одлука нема неку посебну тежину, прерастање статуса посматрача у придруженом члану, због тога што парламентарна скупштина је одвојена од Натоа, једино ће омогућити Приштини да има неке јаче контакте с амбасадама земаља чланица. Ипак ово указује на тренд, на то што ће се дешавати у наредном периоду“, рекао је Дрецун за Косово онлајн.
Сматра да је првенствени циљ Натоа, у овој фази решавања косовског проблема, да се створе услови политички и војни, да се одпочне процес за придруживање Косова односно за чланство у Нато, пре свега преко Партнерства за мир.
,,И кад погледате што се све ради, онда је потпуно јасно да се иде у том правцу и преко ове данашње одлуке, јер Нато ствара тзв. косовску војску по Нато стандардима, треба да буде та формација по Нато стандардима. А политички услови се стварају преко француско-немачког основног споразума где се намећу оне две кључне тачке де факто о признању и о чланству тзв. Косова у међународним организацијама“, указао је Дрецун.
Ако би Београд прихватио то, упозорава, онда би се тим отворио пут да се четири земље чланице Натоа које не признају Косово помире са отварањем процеса за приступање Приштине у Алијансу.
Како каже у Натоу се више не скривају тежње за прикључење Косова.
,,Дакле, то су услови на којима се ради и више се у Натоу не скрива да они сматрају, бар огромна већина, да тзв. Косов треба да буде чланица Алијансе. А ово је само један од корака у тој кампањи која се спроводио с стране Западне“, примећује Дрецун.
Појашњва да су се земље, чланице Натоа, које не признају Косово у доношењу одлука руководиле сопственим интересима, превасходно због опасности да саме буду суочене са неким сличним процесима на својим територијама.
Изразио је уверење да те земље неће променити свој став, али да ће остале чланице Натоа покушати да их изманевришу у политичком смислу када је у питању пуноправно чланство Косова у Алијанси.
,,Сигурно је да ће остати земље које ће до краја заступати тај став, а оно што је по мени проблематично и што се вероватно планира у водећим западним државама, је да се некако изманевришу у политичком смислу те земље када је у питању процес могућег чланства тзв. Косово у Нато. А то је да се Београд натера да де факто призна Косово преко овог француско-немачког основног споразума и да се не противи чланству међународним организацијама. Онда би могао да се отвори простор да се каже тим земљама које не признају Косово ‘ево ни Београд није званично, односно де јуре признао Косово, али се не противи чланству у међународним организацијама, па можете и ви да се не противите а да не морате да их(Косово) признате“, истакао је Дрецун.
Ако се догађаји буду одвијали у том правцу, напомиње Дрецун, онда ће се јасно видети да је ово што се десило са Парламентарном скупштином Натоа само један корак који треба да укаже управо на тај тренд – гурања Косова у Нато.
Упозорава да ће се ово подизање на виши ниво статуса Косова у Алијанси веома негативно одразити на српски народ на Косову.
Међутим, оцењује да ће се то негативно одразити и на сам процес дијалога између Београда и Приштине.
,,Знате, када Запад охрабрује Приштину да настави са политиком коју воде протеклих неколико година, онда се ништа не пише добро српском народу, нити се отвара простор за напредак у дијалогу. Значи, кад Курти доноси једностране мере које су уперене против српског народа, када оне онемогућавају нормалан живот и опстанак српском народу, када спроводи терор над српским народом, када одбија да постигне било какво решење, било какав компромисни договор око било ког питања у дијалогу, када апсолутно одбија да формира ЗСО, онда као награду добије и визну либерализацију и покушај чланства у Савету Европе. Ево сада подизање нивоа присуства у Парламентној скупштини Натоа. Све то свакако охрабрује Аљбина Куртија и његов режим“, указао је Дрецун.
Сматра да ће охрабривање Приштине у смислу напредовања ка међународним организацијама имати као директну последицу то што ће Аљбин Курти наставити са терором српског народа.
Дрецун, са друге стране, објашњава да Приштина у Натоу као придружени члан нема право одлучивања, али да би могла да буде консултована када је у питању безбедносна ситуација на северу Косова.
,,Придружени чланови, а међу њима је и Србија, немају право одлучивања, дакле да гласају о нечему. Могу да учествују у неким расправама око неких резолуција, декларација, али без права гласа. Међутим, могу да буду консултовани везано за нека питања, на пример Приштина би могла да буде консултована када је у питању безбедносна ситуација, рецимо на северу или генерално. Ту се отвора простор да Приштина настави с изношењем једностраних ставова и тумачења“, упозорава Дрецун.
Извор: Косово онлајн