Некадашњи начелник Школе националне одбране, адмирал у пензији Бошко Антић изјавио је да су борбе на Паштрику представљале други покушај копнене инвазије на тадашњу СРЈ и да су по свом интензитету и коришћењу стратегијске авијације Нато биле теже него оне на Кошарама.
“То је била класична ваздушно – копнена битка. За нас је то други одбрамбени бој на Паштрику. С обзиром да нису успели да остваре свој циљ преко Кошара, кренули су дримско-косовским правцем преко Паштрика односно долином Белог Дрима према Призрену”, казао је адмирал Антић за Косово онлајн.
Прецизирао је да је напад на Паштрик започео око један час иза поноћи 26. маја 1999. артиљеријском и минобацачком ватром из правца Албаније.
“Ватра је отварана из рејона села Гоцај и Појате, по предњем крају одбране Првог моторизованог батаљона 549. моторизоване бригаде. Највећа концентрација била је у рејону Горожупских бачила. Истовремено са ватреним ударима, вршено је убацивање више мањих група на врх планине Паштрик, на тешко проходним правцима, где није било наших јединица”, рекао је Антић.
Ватрени удар на положаје ВЈ поновљени су тог јутра у 4.30 часова, а већ око пет часова је почео и копнени напад.
“Главне снаге биле су усмерене кроз међупросторе, између чета прве линије, на правцу засеока Бинај–Нинај и на положаје осматрачких и извиђачких група бригаде, на јужним падинама Паштрика”, навео је Антић.
Он је додао да је у нападу на положаје Војске Југославије на Паштрику непријатељ ангажовао четири бригаде ОВК јачине 5.000-6.000 припадника, оперативну групу „Јастреб” са око 5.000 људи која је у свом саставу имала 24 борбена хеликоптера „Апач”, “Атлантску бригаде” која је била састављена од албанских добровољаца из САД јачине од 500 до 1.000 припадника, као и делове Друге пешадијске дивизије Оружаних снага Албаније и између 300 и 500 припадника артиљерије и специјалних јединица чланица НАТО.
“Тешке су биле борбе на Кошарама, често прса у прса, међутим ништа лакше нису биле борбе на Паштрику, ако не и теже јер је први пут употребљена стратегијска авијација и тепих бомбардовање. Паштрик је горео”, наводи Антић.
Истиче да је битку на Паштрику обележио читав низ херојских подвига, али и наглашава да је тада изговорена једна од историјских реченица за српски народ: “Нема назад, иза је Србија”.
“Ту је гомила херојских подвига. Посебно је до изражаја дошао висок морал и оданост припадника 549. моторизоване бригаде свом команданту. Познат је његов повик, када је тражено повлачење за 100 метара, када је изговорио ‘Нема назад, иза је Србија’. Мислим да ће те речи бити кроз читаву нашу историју мотив за даљу одбрану, као и речи на Кошарама Тибора Церне ‘За ову земљу вреди погинути’”, закључио је адмирал Антић.
Он је са генералом Небојшом Павковићем коаутор књиге “Кошаре и Паштрик – српски Термопили” у којој су предочени сви релевантни подаци везани за ова два догађаја.
Извор: Косово Онлајн