Министар спољних послова Србије Марко Ђурић истакао је да је у Генералној скупштини Уједињених нација Резолуција о Сребреници којом је требало да се успостави нека врста колективне кривице српског народа, у ширем смислу доживела ,,апсолутни морални банкрот“.
,,Више од 100 држава, прецизно 107 земаља чланица УН није подржало овај предлог Резолуције. Када погледамо статитстику по континентима она изгледа импресивно. На афричком континенту 37 од 54 државе није подржало предлог Резолуције. Ако погледамо чак и просту већину која је једва ‘навучена’, 84 државе чланице УН су гласале за, што је знатно мање од просте већине која износи 97. Само захваљујући процедуралним правилима у самој Генералној скупштини ова Резолуција која је освојила мањинску подршку од 34 одсто гласова чланица је прошла. Треба имати на уму да 5,3 милијарди људи на свету живи у државама које нису прихватиле ову Резолуцију“, објаснио је Ђурић у интервјуу за Н1 Загреб.
Истакао је да Србија снажно осуђује и злочин у Сребреници и све друге ратне злочине који су се догодили, како у Босни и Херцеговини, тако и на читавом простору бивше Југославије.
,,Нажалост, циљ ове Резолуције није био комеморација ратних злочина, нарочито не над свим људима који су страдали, и над Хрватима, Србима и Бошњацима. Да је неко желео то, он би то и експлицитно навео у Резолуцији. Она је веома уско фокусирана на један догађај у оквиру рата у БиХ, у којем је погинуо велики број људи и који представља стравичну трагедију која се по бруталности истиче, о чему су своју реч рекли и међународни судови. Нажалост ова Резолуција није обележила ни 10 одсто броја жртава само рата у БиХ, а да не говоримо ширег рата који се водио на подручју бивше Југославије“, рекао је Ђурић.
Указао је да, ако се Резолуција посматра из перспективе породица она је направила неку врсту хијерархије међу жртвама у којој су неке које треба да буду комеморисане и обележене од стране УН, а неке не.
,,Из чисто српске перспективе, овом Резолуцијом би испало да један народ који је у Првом светском рату изгубио 1,3 милиона људи, у Другом светском рату више од један милион људи треба да буде, због једног трагичног догађаја, изједначен са починиоцима Холокауста, геноцида у Руанди и ми једноставно не осећамо, уз сву осуду трагичности догађаја у Сребреници, да је то праведно према нашем народу“, казао је Ђурић.
Резолуција уноси нове поделе у регион
Министар је нагласио да Резолуција уноси нове поделе у регион и враћа га у прошлост.
,,Ми смо земља која је данас потпуно оријентисана ка будућности. Србија је за мање од 10 година удвостручила БДП. Вредност нашег БДП-а пре само 10 година била је на око 30 милијарди долара, а данас је преко 65 милијарди долара, и до краја ове године треба да достигне и 70 милијарди долара. Промењена је парадигма српског друштва кроз тај економски развој. Резолуција нас поново враћа са темама у неку врсту прошлости и уноси поделе међу народе у региону. Диже поново тензије“, упозорио је он.
Ђурић је истакао да се сви сећају како су пре тридесет и неку годину неодговорни етно-националистички лидери кренули да експлоатацијом жртава из претходних ратова подижу тензије.
,,Овде сада гледамо једну репризу тог сценарија, који унутар саме БиХ ствара поделе“, истакао је он.
Појединим лидерима није стало до унутрашње стабилности у БиХ
Упитан да прокоментарише изјаве појединих босанских политичара, Ђурић је казао да су лидери дела Бошњака у БиХ, који тврде да говоре у име Бошњака и који противно Дејтонског споразуму гурају ову Резолуцију показали да им није стало до унутрашње стабилности у БиХ, јер су показали да не поштују основе Дејтона.
,,Дејтонски споразум који је уједно и Устав БиХ дефинише да се све спољнополитичке одлуке доносе консензусом. Они су се претварали као да Хрвати и Срби у БиХ не постоје у процесу одлучивања, што им није први пут. Овај пут су први пут одлучили да то ураде у нарочито осетљивој теми која вређа осећања жртава које нису обухваћене изнетим предлогом. Није било ни дебате унутар БиХ“, казао је шеф српске дипломатије.
Ђурић је подвукао да је то јасан знак упозорења и аларма и Хрватској и Србији као гарантима Дејтонског споразума да постоје делови политичких елита у Сарајеву који су спремни да газе Споразум.
,,Морамо да лобирамо у међународној заједници, да укажемо на значај Дејтонског споразума, јер он чува интересе, како Срба и Хрвата, тако и Бошњака у БиХ“, рекао је Ђурић.
Додао је да је дубоко разочаран неким изјавама.
,,Последња дешавања у Сребреници нисам испратио. Али јесам изјаве министра Конаковића, који је само неколико дана раније рекао да Србија не заслужује руку сарадње и пријатељства, да желе поново да отворе судске процесе. Иако нисам испратио догађај у Сребреници могу да разумем фрустрацију и дела српског народа у БиХ, односно у РС, који осећа да овом Резолуцијом жели да му се стави нека врста жига срама и да буде жигосан као искључиви кривац за трагичне догађаје 90-тих у БиХ“, истакао је Ђурић упитан за одлуку власти РС о слању полиције у Сребреницу на дан гласања у УН.
Упитао је како је могуће градити заједничку будућност у БиХ између различитих народа ако једни другима хоће да залепе најстрашнију етикету кривице за најгоре могуће злочине против човечности.
,,Знамо да је на хиљаде страдало, не само Бошњака, већ и Срба и Хрвата и да морамо наћи заједнички начин комеморације жртава. Зато сам пред Саветом безбедности УН предложио у име Србије да ова Резолуције буде повучена и уместо ње усвојимо Резолуцију о будућности Балкана и заједничкој сарадњи, која би предвиђала да заједнички комеморишемо све жртве. Али ти политички представници Бошњака то нису желели и зато су јуче у ГС УН добили снажну лекцију већине човечанства, савести човечанства која је подржала борбу Србије предвођене председником Александром Вучићем за очување стабилности у нашем региону“, објаснио је министар.
Ђурић је казао да ова тема не ужива јединствен став унутар ЕУ.
,,Подсетио бих да различите европске државе од Мађарске, која је гласала против, Словачке, Грчке, Кипра, нису подржале ову Резолуцију. Ми ценимо њихов став. Србија баштини данас европске вредности. Она је велики део свог законодавства и институција прилагодила. У Србији се тренутно гради 10 нових ауто-путева и две брзе железнице, имаћемо поново рекордан прилив инвестиција, чак и ове године очекујемо преко пет милијарди евра. Ми јесмо и спремнији од многих најсиромашнијих земаља ЕУ. Опредељени смо за регионалну сарадњу, остављање лоших ствари из прошлости иза нас. Ова Резолуција је само непотребно обновила старе ране, подигла тензије и наратив вратила на 90-те, што ми у Србији не желимо“, поручио је он.
Вршен огроман притисак на земље које су подржале резолуцију
Ђурић је рекао да су постојали огромни притисци на део земаља не само у Европи, већ и изван да подрже овакав нацрт.
,,Иза тога се крије и мотив најмање једног од коспонзора да на Србију изврши притисак због њене слободарске и независне спољне политике на другим темама, па је ово дошло као згодна тема. Не би било дипломатично ни у интересу земље да на телевизији износимо оптужнице на рачун неких коспонзора. Неки су били номинално коспонзори и стајали по страни зато што су морали, а неки вођени суптилним историјским ревизионизмом и жељом за релативизацијом сопствене улоге у прошлим догађајима покренули су ову тему. Тиме су отворили Пандорину кутију, јер већ чујемо да ће неке чланице УН тражити резолуције које се односе на Други светски рат, на масакре и геноциде у другим деловима света. Ово не доприноси ни јединству унутра организације УН, које је преко потребно у времену у којем се свет суочава са ратом у Украјини, на Блиском истоку, климатским променама, и другим глобалним изазовима. Сада дизати тензије на баналан начин мислим да је то велика грешка“, рекао је он.
Србија заинтересована за унапређење односа са свим суседима
На питање о билатералним односима са Хрватском, Ђурић је истакао да је ,,за танго потребно двоје“.
,,Србија је свакако заинтересована да у наредном периоду унапређује односе са свим својим суседима. Хрватска је сусед са којим делимо различита добра и лоша историјска искуства. Жеља нам је да у будућности нађемо начин да отворена питања, која су можда и неке претходне генерације стварале, затварамо и решавамо. О томе ћемо сигурно разговарати у будућности. Нећу да унапред износим оцене. Сачекаћемо да видимо да сви званичници на обе стране преузму дужност па ћемо правити процену шта и како је најбоље, на који начин приступити свему овоме“, оценио је он.
Ђурић је навео да би што се тиче српско-хрватских односа, додао још једну ствар, а то је да оставимо по страни политику и политичаре.
,,Позивам све у Хрватској да дођу у Србију да је посете, проведу викенд и у Београду и неким другим градовима, да најбоље кроз непосредне контакте рушимо предрасуде које су људи на обе стране стварали у претходним деценијама“, поручио је Ђурић.