Ирански председник Ебрахим Раиси погинуо је у паду хеликоптера, потврдио је на платформи X потпредседник Ирана Мохсен Мансури.
Хеликоптер након чијег су пада погинули ирански председник Ебрахим Раиси и ирански министар спољних послова Хосеин Амир Абдолахијан био је амерички Bell 212 који је развила фирма Bell Helicopter за канадску војску касних 1960-тих година као надоградњу оригиналног UH-1 Iroquois.
Цивилна верзија тих хеликоптера из ере Вијетнамског рата била је у широкој употреби широм света, а користе је и владе и приватни оператери, пренео је Ројтерс. Хеликоптер је представљен 1971. године и убрзо је почело његово коришћење у САД и Канади, према документима о војној обуци САД.
Хеликоптер Bell 212 је прилагодљив за све врсте ситуација, укључујући превоз до 15 људи, распоређивање ваздушне ватрогасне опреме, превоз терета и монтажу оружја.
Ирански модел који се срушио у недељу био је прилагођен да превози државне званичнике. Хеликоптере Bell 212 користе, између осталих, обалска стража Јапана, агенције за спровођење закона у САД, полиција у Тајланду. Иранско ваздухопловство и морнарица имају укупно 10 таквих хеликоптера, а није познато колико летелица тога типа користи иранска влада. У последњој несрећи у Ирану са хеликоптером Bell 212 која се догодила 2018. године, погинуле су четири особе.
Иранска влада сазвала хитан састанак након погибије Раисија и Амир Абдолахијана
Иранска влада сазвала је за данас хитан састанак након погибије председника Ирана Ебрахима Раисија и министра спољних послова те земље Хосеина Амир Абдолахијана у паду хеликоптера, јавила је иранска државна новинска агенција ИРНА.
Према фотографији коју је објавила агенција, столица на којој Раиси обично седи је празна и прекривена је црном траком у знак сећања на председника, пренео је Си-Ен-Ен (CNN).
Ирански државни медији емитују исламске молитве између вести због погибије Раисија и још осам других особа након што се хеликоптер којим су путовали срушио у иранској провинцији Источни Азербејџан.
Стихови из Курана објављени су на налогу Раисија на платформи X.
„Мир са Ебрахимом. Заиста, ми тако награђујемо оне који чине добро. Он је, заиста, био од наших верних слугу“, наводе стихови из Курана на Раисијевом налогу.
Раиси је био друга најмоћнија личност у политичкој структури Ирана после врховног вође Ајатолаха Али Хамнеија.
Ебрахим Раиси: Конзервативни председник Ирана, време његове власти обележили протести
Председник Ирана Ебрахим Раиси (63) важио је за конзервативног политичара.
Изабран је за шефа државе на председничким изборима одржаним 2021. године и сматран је потенцијалним наследником иранског врховног вође Ајатолаха Али Хамнеија, коме је био близак, преносе светски медији. Раиси је освојио готово 62 одсто гласова на изборима које је обележила забрана учешћа за више умерених кандидата, као и слаба излазност.
АП
Он је преузео власт у тренутку док се Иран суочавао са бројним изазовима, укључујући акутне економске проблеме, интензивирање регионалних напетости и заустављене преговоре о оживљавању нуклеарног споразума са западним земљама, подсећа BBC.
Ипак, његов мандат обележили су антивладини протести широм Ирана 2022. године, као и актуелни рат у Појасу Газе који је утицао на распламсавање сукоба Техерана са Израелом.
Раиси је подржао напад на Израел у априлу у којем је више од 300 дронова и пројектила испаљено на ту земљу као одговор на израелски напад у којем су 1. априла убијени ирански генерали у згради амбасаде Ирана у главном граду Сирије, Дамаску. Раиси се суочавао и са сталним позивима многих Иранаца и активиста за људска права на истрагу о његовој наводној улози у масовним погубљењима политичких затвореника 1980-их година.
Западни медији га описују као екстремног конзервативца, а Раиси је пре и током мандата подржавао исламску родну сегрегацију, контролу интернета и цензуру западне културе. Раиси је обављао неколико функција у иранском правосудном систему, био је заменик врховног судије од 2004. до 2014. године, државни правобранилац од 2014. до 2016. и врховни судија од 2019. године.
Раиси је са само 25 година постао заменик тужиоца у Техерану. Он је, такође, био изабран за заменика председавајућег Скупштине експерата, 88-чланом свештеничког тела одговорног за избор врховног вође Ирана.
Као председник, Раиси је подржавао обогаћивање уранијума у Ирану до нивоа који је близу нивоа оружја. Рођен је 1960. године у Машхаду и кренуо је стопама свога оца који је био исламски свештеник и почео је да похађа медресу када је имао 15 година. Раиси је учествовао у протестима против иранског шаха кога је подржавао Запад, а који је свргнут 1979. године.
Хосеин Амир Абдолахијан – школовани дипломата и амбасадор
Ирански министар спољних послова Хосеин Амир Абдолахијан, који је погинуо у хеликоптерској несрећи са председником Ирана Ебрахимом Раисијем, обављао је ту функцију од 2021. године. Пре тога обављао је високе функције у иранској власти. У посети Београду био је 2022. године када је истакао да Србија и Иран имају добру сарадњу и нагласио да Иран подржава поштовање територијалног интегритета Србије.
Хосеин Амир Абдолахијан рођен је 1964. године у Дамгану. На Универзитету у Техерану дипломирао је дипломатске односе, где је касније добио и мастер и докторску диплому из исте области.
У иранској администрацији обављао је бројне функције. Пре именовања шефа дипломатије, био је специјални асистент председника иранског парламента за међународна питања и генерални директор Исламске саветодавне скупштине за међународна питања.
Био је и на важним функцијама у организацијама за подршку Палестини, а подржавао је и Покрет отпора који је повезан са Хезболахом.
Од 2007. до 2010. био је амбасадор Ирана у Бахреину за време мандата Махмуда Ахмадинеџада.
За заменика шефа дипломатије за арапска и афричка питања именован је 2011. године, а на тој функцији се задржао до 2016.
Био је у блиским односима са Касемом Солејманијем, једним од најутицајнијих иранских генерала који је почетком 2020. године убијен у нападу америчких дронова на Багдад.
За министра спољних послова изабран је 2021. године. Одржао је пет рунди дијалога са Саудијском Арабијом с којом је Иран прекинуо дипломатске везе 2016. године.
Након дугих разговора обе стране су навеле да су отворене за више дијалога.
Посета Београду
У посети Београду био је у децембру 2022. године и тада се састао са председником Србије Александром Вучићем, али и са тадашњом премијерком Аном Брнабић и тадашњим министром спољних послова Ивицом Дачићем.
Том приликом је истакао како Србија и Иран имају добру билатералну, политичку, али и сарадњу на пољу парламентарних односа и нагласио да Иран подржава поштовање територијалног интегритета свих земаља, због чега инсистира на очувању тог интегритета и националних интереса Србије.
Посету Београду обављао је током протеста у Ирану. У интервјуу који је тада дао за РТС навео је да иранска влада разматра захтеве са тих протеста, али да су се страни фактори умешали у покушају да мирољубиве захтеве претворе у немире и терористичке акције.
Хосеин Амир Абдолахијан је био ожењен и имао је сина и ћерку.
Извор: Танјуг, РТС
