Професор на Правном факултету у Београду Александар Гајић изјавио је да је Резолуција о Палестини коју је недавно усвојила Генерална скупштина Уједињених нација по свему особена и да је реч о раритету у пракси Организације Уједињених нација, као и да је ситуација која се тиче Палестине потпуно другачија од питања Косова.
Првенствена сврха ове резолуције, како указује, била је да одреди модалитете учешћа Палестине у раду Генералне скупштине и у раду Економског и социјалног савета, као некога ко није члан те организације и ко у ГС има само посматрачки статус.
„То питање није ново пред органима УН, будући да Палестина већ годинама има одговарајући статус при ГС и ужива подршку јако великог броја држава. Питање Косова је потпуно другачије. Резолуцијом Савета безбедности 1244 Косово је стављено под међународну управу и јасно је унутар Организације уједињених нација да се оно не може сматрати државом. Резолуција 1244 је јасна у погледу тога да се у УН Косово може третирати једино као саставни део Републике Србије који се тренутно налази под међународном управом и питање ситуације на КиМ у складу са Резолуцијом 1244 се налази пред Саветом безбедности“, наводи Гајић за Косово онлајн.
Да би један ентитет или држава, како додаје, била примљена у УН потребно је да прво поднесе захтев који мора да прође Савет безбедности који треба да да позитивну препоруку ГС за пријем тог ентитета у УН, а СБ треба и да утврди да ли је тај ентитет држава.
„У случају Косова док је Резолуција 1244 на снази није могуће да оно прође такву процедуру. Иначе, када се прође СБ онда ГС УН двотрећинском већином чланова који су присутни може да одлучује о пријему државе. Жеља актуелних косовских власти је вероватно да имају било какав статус при ГС УН, међутим у томе их тренутно спречава не само што немају подршку у броју држава које би подржале такав предлог, него и њихов статус који имају пред СБ, јер је СБ тело које је примарно одговорно за одржавање мира и безбедности и док се нека ситуација налази на дневном реду СБ, Генерална скупштина о њој не може да расправља и одлучује. Евентуални захтев Косова за стицање статуса посматрача или неког другог статуса при УН у некој блиској будућности био би преамбициозан. Може да постоји покушај, међутим тешко да би тако нешто могло да прође“, оцењује Гајић.
Додаје, да уколико би се у случају Косова поставило питање легалности пред органима УН, да би то било много проблематичније него када је реч о Палестини.
„Начин на који Косово тежи да постане независна држава апсолутно је у супротности са основним принципима међународног права и са свим оним на чему почива организација УН. Стога је било више теоријских радова који су хтели да посматрају да Косово има статус сличан неком колонијалном статусу, што је апсолутно искључено и од тога се очигледно давно одустало. Када је реч о Палестини, то је питање које подразумева и односе са Израелом и процес деколонизације, али када је реч о Косову ситуација је потпуно другачија“, закључује Гајић.
Извор: Косово онлајн