Европски комесар за суседску политику и проширење Оливер Вархељи састао се са премијером Србије Милошем Вучевићем и члановима Владе Србије са којима је, како је навео, разговарао о „отвореним питањима реформске агенде“, предвиђене Планом раста за Западни Балкан.
„Имали смо детаљан разговор о отвореним питањима реформске агенде, која треба да буде финализована у наредним данима“, навео је Вархеји на друштвеној мрежи Икс. Он је додао да је раздвајање гаса „најхитније питање“.
„Оно има значајне последице на будућност енергетске безбедности Србије“, поручио је Вархељи.
Вархељи је у одвојеној објави навео да се јутрос састао са Вучевићем и члановима нове Владе Србије.
„Ово је кључна година. Наредних пет година биц́е обликовано на основу данашњих кључних одлука. Нема времена за губљење“, нагласио је Вархељи.
Вархељи је, заједно са Вучевићем и немачком амбасадорком у Србији Анке Конрад, присуствовао потписивању споразума о бесповратним средствима за другу фазу програма „Обновљиви извори енергије – развој тржишта биомасе у Републици Србији“.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић и министарка за европске интеграције Тања Мишчевић потписале су два гранта у вредности од близу 10 милиона евра са Немачком развојном банком КфВ. Пројекат ће обезбедити финансирање изградње и реконструкције до пет система даљинског грејања који замењују загађујућа и неефикасна фосилна горива, а у њему ће учествовати општине Пријепоље, Нови Пазар, Мајданпек, Бајина Башта, Ниш и Рача.
Ђедовић Хандановић је изјавила да је неопходно да бринемо не само одакле добијамо електричну енергију већ и топлотну.
„Држава подржава улагања у топлане како бисмо смањили расипање енергије, односно како бисмо повећали енергетску ефикасност, како бисмо омогућили коришћење енергената који не загађују ваздух и поуздано и квалитетно грејање за грађане по одрживим ценама“, рекла је министарка.
Како је навела, прва фаза пројекта завршена је ове године уз подршку влада Немачке и Швајцарске, када је пуштена у рад топлана на биомасу у Мајданпеку. „Годинама уназад ЕУ је најважнији трговински партнер Србије, највећи инвеститор и донатор“, истакла је Ђедовић Хандановић.
Подсетила је да је ЕУ подржала изградњу гасовода Србија – Бугарска, развој преносне мреже, олакшице за енергетски угрожене купце, као и реконструкцију хидроелектрана.
Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић рекла је да се друга фаза пројекта односи на додавање капацитета постојећим топланама и стављање нових котлова у котларницама. Завршетак пројекта у општинама се очекује за око годину дана, а примарни циљ је да 90 одсто производње енергије долази из одрживих извора, првенствено од биомасе дрвне сечке.
Вредност пројекта износи 32 милиона евра, од чега су грантови у износу од 9 милиона евра из Регионалног програма ЕУ за енергетску ефикасност у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан, два милиона евра од Владе Немачке и милион евра из Инструмента ЕУ за претприступну помоћ, као и зајам у износу од 20 милиона евра од Немачке развојне банке КфВ.
Извор: Танјуг