На редовном годишњем састанку Економског и финансијског дијалога земаља чланица Европске уније, Западног Балкана и Турске, чији је циљ припрема Западног Балкана и Турске за приступање Европској унији, оцењено је да је Србија потврдила значајну отпорност на бројне изазове из међународног окружења и очувала макроекономску стабилност и у кризним временима.
На састанку одржаном у Бриселу Европска комисија и Европска централна банке оцениле су да је привредни раст у Србији знатно убрзан у другој половини прошле године, чему су допринели високи приливи по основу страних директних инвестиција и успоравање инфлације, наводи се у саопштењу Народне банке Србије. За ову годину пројектују раст бруто домаћег производа од 3,5 одсто, а затим и даље убрзање и повратак на предпандемијске стопе раста производног потенцијала. Оцењено је да ће раст да воде инвестиције и приватна потрошња.
Како се наводи, захваљујући наставку снажног раста извоза и мањем увозу енергената у 2023. години, дефицит текућег рачуна платног биланса смањен је на историјски најнижи ниво – 2,6 одсто бруто домаћег производа.
Такође, оцењено је и да је НБС водила адекватну монетарну политику, а како је закључено снажном успоравању међугодишње инфлације у односу на врхунац из марта прошле године допринеле су мере Народне банке Србије и инфлација би средином ове године требало да се врати у границе циља од 3 ± 1,5 одсто.
„Заоштравање монетарне политике допринело је и паду инфлационих очекивања, а преносило се и на финансијске услове и обим кредитне активности. У условима повољних платнобилансних кретања Народна банка Србије наставила је да интервенише на девизном тржишту како би очувала релативну стабилност девизног курса, што је резултирало и растом девизних резерви на највиши ниво до сада“, наведено је у оцени.
Констатовано је и да је очувано финансијско здравље банака у Србији, а да се финансијски сектор показао отпорним у условима кризе о чему говоре показатељи адекватности капитала и ликвидности, који су знатно изнад регулаторних минимума, као и очуван квалитет активе, уз учешће проблематичних кредита у укупним кредитима од око 3 одсто. Такође, бележи се даљи напредак на плану динаризације, уз висок раст динарске штедње.
„Носиоци економске политике су посвећени даљем расту динаризације кроз развој домаћег финансијског тржишта и промовисање динарских кредита и динарске штедње. Важан део дијалога јесу и препоруке економске политике које Европска унија даје свим кандидатима за улазак у Европску унију за наредни период. Реализација препорука датих у оквиру прошлогодишњег дијалога које су се односиле на активности Народне банке Србије оцењена је највишом оценом, а пре свега препорука која се односила на монетарну политику“, оцењено је на састанку.
Како се наводи, у овогодишњем дијалогу препоруке НБС јесу да настави да спроводи досадашње активности, односно наставак добрих политика, што подразумева задржавање рестриктивног карактера монетарне политике у мери у којој је потребно да се обезбеди средњорочна ценовна стабилност, континуитет снажног регулаторног оквира у финансијском сектору и очувања квалитета активе банака, као и наставак подршке процесу динаризације промовисањем инструмената заштите од девизног ризика и дугорочних динарских извора финансирања.
Поводом оцена Европске комисије и Европске централне банке, гувернер Јоргованка Табаковић рекла је да је 2023. година била година бројних рекордних резултата.
„Девизне резерве смо повећали за скоро 30 одсто, извоз робе и услуга повећан је за осам одсто упркос мањој екстерној тражњи, а динарска штедња је повећана за чак 43 одсто. Курс динара у односу на евро је готово непромењен, остајући важан стуб инвестиционог и потрошачког поверења. Као резултат монетарног затезања, ниже увезене инфлације и знатно нижих и усидрених краткорочних инфлационих очекивања, инфлација је у априлу била за 11,2 процентна поена нижа у односу на прошлогодишњи врхунац. Улазак инфлације у циљни инфлациони коридор очекујемо већ у мају, а спуштање близу централног циља од 3 одсто крајем ове године“, рекла је Табаковић.
Како је истакла наш банкарски сектор је поново доказао своју отпорност на спољне шокове, уз очувано учешће проблематичних кредита око најнижег нивоа од три одсто, а изгледи раста у средњем року су одлични, уз очекивани одржив раст од четири одсто до пет одсто.
„Због свега тога Србија је задржала позицију одличне инвестиционе дестинације с рекордно високим и распрострањеним приливом страних директних инвестиција од преко 4,5 милијарди евра, а наш кредитни рејтинг је на пола корака до инвестиционог. Речником Међународног монетарног фонда – Србија је светла тачка Европе која је резултатима зарадила поверење. Речником инвеститора – Србија је већ у групи земаља инвестиционог кредитног рејтинга“, закључила је Табаковић.
Извор: Танјуг