Координатор Националног конвента о ЕУ за поглавље 35 Драгиша Мијачић изјавио је да у међународним круговима постоје дисонантни тонови по питању услова за чланство Косова у Савету Европе, те да су остале кључне замерке: одлука ЦБК, неформирање Заједнице српских општина и противправна експропријација земљишта на северу.
“У међународним круговима могу се чути дисонантни тонови када су у питању услови за чланство Косова у СЕ, то јест да ли је укњижење 24 хектара земљишта на манастир Високи Дечани само потребан или и довољан услов. У извештају Доре Бакојани, поред имплементације пресуде Уставног суда Косова о манастирском земљишту, наводи се и услов формирања ЗСО као и решавања проблема противправне експропријације земљишта на северу Косова за потребе изградње полицијских база и утврда”, рекао је Мијачић за „Блиц“.
Он каже да постоји група земаља која изражава сумњу на косовску апликацију због регулативе Централне банке Косова којима се онемогућава право на приступ личним примањима социјалним категоријама становништва, што спада у ред људских права.
“Није реално очекивати формирање ЗСО пре пролећног сазива Савета министара Савета Европе када ће се разматрати чланство Косова, али ће се вероватно узети у обзир позитиван развој око организовања референдума за смену градоначелника на северу. Што се тиче експропријације, донете су првостепене пресуде по том питању, што ће земље које заговарају брзо чланство Косова у Савету Европе искористити за додатни притисак за пријем”, казао је Мијачић.
Он је навео да процедура чланства у Савет Европе због своје комплексности траје најмање две године.
“Уколико Косово буде примљено у Савет Европе у року од годину дана од започињања процедуре, тај процес би био забележен као најбржи у историји ове организације”, истакао је Мијачић.
Комитет министара Савета Европе одлучило је 24. априла прошле године да се покрене процедура за разматрање захтева Косова за пријем у СЕ.
Зелено светло дале су 33 земље, а против ове одлуке, осим Србије, гласали су Мађарска, Румунија, Кипар, Шпанија, Азербејџан и Грузија.
Приликом гласања уздржане су биле БиХ, Грчка, Словачка, Молдавија и Украјина.
О захтеву Косова сада треба да одлучује Парламентарна скупштина Савета Европе.
Потребно је да Косово добије двотрећинску подршку, да би је потом поново потврдио Комитет министара.
Извор: Косово онлајн