Након бомбардовања 1999. године у Обилићу је живело око 200 Срба, који су били принуђени да напусте своје домове марта 2004.године. Породица Столић је из своје куће изашла 18. марта 2004.године, када је маса Албанаца почела да пали српске куће.
„Поред свих дешавања желели смо да останемо у својој кући, али смо ипак морали да изађемо јер је необуздана маса Албанаца почела да редом пали српске куће. Кфор је желео да нас што пре евакуише и није нам дозвољавао ни основне ствари да понесемо. Све до послеподнева 18. марта 2004. ја сам са својом децом и супругом био у свом дому“, рекао је за РТВ Грачаница Новица Столић.
Додао је да их је тада Кфор сместио у камп, где су спавали на картону и, због непослушности, били малтретирани на разне начине.
Столић каже да се и данас свега јасно сећа и да су сва та дешавања оставила дубок траг на његов и живот његове породице, као и свих оних који су преживели сличне ситуације.
„Гореле су наше куће, горела је црква. Било је тешко све то гледати с једне стране, а с друге трезвено размишљати како да заштитим породицу. Албанци су путеве блокирали са свих страна, тако да нам је једино решење било да прихватимо понуду Кфора и пристанемо да нас одведу. Најпре су евакуисали жене и децу, а потом и нас мушкарце“, кроз сузе прича Столић, присећајући се свих немилих сцена које је са својом породицом преживео тих дана.
Столићи се никада нису вратили у Обилић. Напустили су свој дом, али не и Косово. Данас живе у Грачаници, а после двадесет година жељу и тугу за родним крајем утоле, не тако честим, обиласком Обилића.
Извор: РТВ Грачаница
