Неспровођење одлуке Уставног суда о манастиру Високи Дечани представља велики пропуст косовских институција да поштују принцип владавине права, а успостављање Заједнице општина са српском већином сматра се неопходним условом за ефикасну заштиту људских права мањине, наводи се у Информативној белешци известиоца за чланство Косова у Савету Европе Доре Бакојани, која је представљена пред Политичким комитетом Параментарне скупштине СЕ, а поводом захтева Косова за чланство у Савету Европе.
У овом документу, у који је Косово онлајн имао увид, наводи се и да власти Косова треба да се уздрже од експропријација које нису у складу са Уставом и правним системом Косова.
Известилац Бакојани је као главна нерешена питања у вези са захтевом Косова за чланство у Савету Европе издвојила три: пресуду Уставног суда о манастиру Високи Дечани, ефикасну заштиту српске заједнице у северним општинама и експропријацију земљишта у општинама са српском већином.
,,Решавајући земљишни спор који се односи на манастир Високи Дечани у општини Дечани, у пресуди из 2016. године Уставни суд је потврдио правно власништво манастира на 24 хектара земље. До данас не само да пресуда суда није спроведена већ је оштро критикована од стране политичара, укључујући истакнуте носиоце јавних функција, чиме се поткопава улога Суда који је гарант Устава”, навела је Бакојани.
Истакла је да је током посете Приштини разговарала о овом питању са премијером и председницом Косова, као и са оцем Савом, игуманом манастира Високи Дечани.
,,Била сам јасна да је пресуда питање владавине права и да мора да се примени, као што је једногласно захтевала међународна заједница. Манастир је благо које припада свим заједницама на Косову”, навела је Бакојани у документу.
Током посете Приштини, истиче, добила је различита објашњења о разлозима због којих пресуда није спроведена, од тога да би постојале далекосежне последице ако се користи као преседан, до тога да би то легитимисало погрешне одлуке Милошевићевог режима.
Бакојани истиче да је консултовала разне правне стручњаке из Савета Европе и других релевантних међународних организација и да су експерти потврдили правоснажност одлуке Уставног суда из 2016. као и да су инсистирали на томе да је одлука коначна и обавезујућа и да би сваки покушај преиспитивања такве одлуке резултирао општом климом правне несигурности, смањењем поверења јавности у правосудни систем и последично у владавину права.
,,Све у свему, неизвршење одлуке треба посматрати као политички избор и представља велики пропуст косовских институција да поштују принцип владавине права”, закључак је Бакојани .
У делу посвећеном заштити српске заједнице у северним општинама, она наводи да оснивање међуопштинског удружења није услов по стандардима Савета Европе, али да је у случају Косова, оснивање Заједнице општина са српском већином, осим прекретнице ка нормализацији односа између Приштине и Београда, и међународна обавеза и најконкретнији начин да се обезбеди делотворност заштите српске заједнице у северним општинама.
Она подсећа на Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа Косова и Србије из 2013. у оквиру дијалога у ком стоји да ће постојати Заједница општина са српском већином на Косову и да је он ратификован као међународни споразум 27. јуна 2013. од стране Скупштине Косова, а указује и на Споразум о путу ка нормализацију између Косова и Србије од 27. фебруара 2023. и његов анекс имплементације из Охрида од 18. марта 2023.
Наводи и да је у октобру 2023. специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак представио нови нацрт Статута Заједнице општина са српском већином без извршне власти.
,,Последњих месеци ситуација у северним општинама, региону којим управљају градоначелници косовски Албанци који не уживају народни легитимитет (3,47 одсто бирача), а у којима косовски Срби представљају приближно 96 одсто становништва, изазвала је озбиљну забринутост”, стоји у документу.
Такође се указује и на ,,акције маргинализације српске заједнице на северу Косова које су интензивиране почетком ове године са најавом нове уредбе Централне банке Косова којом се забрањују све остале валуте за трансакције осим евра”.
С обзиром на то да Влада Србије финансијски подржава здравствене и образовне институције на северу Косова, ова уредба се, указује Бакојани, доживљава као непријатељска према опстанку српске заједнице.
,,Све у свему, у светлу специфичног контекста и развоја догађаја у региону, успостављање Заједница општина са српском већином сматра се неопходним условом за ефикасну заштиту људских права националне мањине”, закључује Бакојани.
Што се тиче експропријације земљишта у општинама са српском већином, Бакојани наводи да је експропријација важно питање владавине права „које има широке политичке реперкусије“, појачане специфичним околностима на Косову.
Подсећа да су косовске власти од 2022. године, у општинама са српском већином Лепосавић и Зубин Поток, покренуле процес експропријације земљишта за 118 парцела укупне површине око 133 хектара.
„Представници међународне заједнице, укључујући Европску унију, Еулекс, Оебс и САД изразили су дубоку забринутост у вези са овим одлукама тврдећи да процедура није била у складу са законима и прописима Косова“, истиче Бакојани.
Наводи да, између осталог, одлукама није дефинисан „јавни интерес који ове експропријације чини неопходним“, како то захтевају члан 44. Устава и Ахтисаријев план.
„Овакав начин поступања није у складу са владавином права и додатно подрива поверење између српске заједнице и косовских институција. Власти треба да се уздрже од било каквих експропријација које нису у потпуности у складу са Уставом и правним системом Косова и да уложе веће напоре да се образложе разлози за експропријацију како директно погођеним странама, тако и широј јавности, посебно у актуелној безбедносној ситуацији на северу Косова“, оцењује Бакојани.
Додаје и да је основаност критике међународне заједнице потврдио суд који је поништио одлуку о експропријацији у јануару 2024. године, на основу пропуста владе да на одговарајући начин објасни неопходност и јавни интерес такве одлуке.
Бакојани истиче да је током последње посете Косову изразила забринутост у вези са новим Нацртом закона о експропријацији непокретности који је предложила влада, а који, према њеним речима, изоставља одредбу из члана 3.1 актуелног закона, која предвиђа да је „покретна и непокретна имовина СПЦ неприкосновена и неће бити предмет експропријације”. Она додаје да ова одредба произлази директно из Ахтисаријевог плана, односно члана 1.4 Анекса В.
„Као што су приметили и други међународни актери, овај пропуст ризикује стварање правне конфузије, може довести до контрадикторних тумачења косовског правног оквира у посебно осетљивој области и повећава вероватноћу правних спорова. Од највеће је важности да косовске власти обезбеде тачно поштовање Ахтисаријевог плана и уздрже се од нелегалне експропријације земљишта која утиче на националне мањине“, закључује Бакојани.
Извор: Косово Онлајн
