Доцент на Факултету политичких наука у Београду Стефан Сурлић је, поводом самита Европске политичке заједнице у Гранади, рекао данас да је главна мисија Србије да се поврати поверење које је постојало пре догађаја на КиМ и да се на Београд гледа као на контруктивног актера у процесу дијалога.
„Ту пре свега мислим да није реална опција увођење било каквих санкција Србији, али је исто тако важно да се понови да је до ове ситуације у Бањској, Београд био потпуно конструктиван актер, а да је Приштина низом екцесних ситуација, дискриминаторних мера довела у питање читав овај процес и сам статус Срба на КиМ“, изјавио је Сурлић за Т а н ј у г.
Сурлић је навео да Приштина од почетка рата у Украјини жели Србију да представи као савезника Русије који жели да прави проблеме у региону.
„Потребно је потпуно анулирати такав имиџ и мислим да је јако важно да се учествује у оваквим форумима као што је Европска политичка заједница, јер ако сте на столу и за столом ‘нисте на менију’ и обрнуто“, нагласио је Сурлић.
Ако говоримо о наставку дијалога, навео је Сурлић, морају се ресетовати односи Београда и Приштине.
„Само се прибојавам неког сценарија у коме ће европски представници инсистирати на примерни француско-немачког плана, али по неповољном сценарију. Односно да ће Куртијев предлог бити представљен као секвенциона мапа пута која је прихватљива за Немачку и остале чланице ЕУ“, рекао је Сурлић.
Додао је да је важно избећи такав сценарио и понудити само ону врсту примене француско-немачког плана која подразумева формирање Заједнице српских општина (ЗСО).
Он је навео да реч председнице привремених приштинских институција Вјосе Османи нема политичку тежину као реч премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија.
„Оно што је њен главни дипломатски задатак јесте да представи Србију као реметилачки фаткор и да оптужи Београд за сукоб на КиМ и да истовремено аболира све акте које је до сада предузео Курти“, објаснио је Сурлић.
Према његовим речима, један од негативних сценарија јесте запостављање ЗСО као приоритета у дијалогу Београда и Приштине.
„То мислим да може бити врло реалан сценарио, поготову уколико имамо неку од водећих европских земаља која ће инсистирати на томе. Можда ће овај сусрет Вучића са Макроном бити нека врста баланса, односно може довести до баланса у европској политици“, оценио је Сурлић.
Саговорник Т а н ј у г а је навео да не треба подцењивати самит Европске политичке заједнице у Гранади, јер он омогућава да регионални лидери разговарају са европским лидерима о проблемима у дијалогу између Београда и Приштине.
„Једини помак можемо очекивати у потпуном ресетовању односа и можда некој врсти наметања мапе пута у примени француско-немачког плана, односно да се дају јасни рокови и да се припрети озбиљним санкцијама за Приштину, али и за Београд уколико не испуњава договорено“, рекао је Сурлић.
Сурлић је истакао да је кочница даљем проширењу ЕУ непостојање политичке воље водећих земаља чланица.
„Оно што је суштински био проблем и кочница даљем проширењу нису само проблеми са којима се суочавају земље кандидати, него и то да није постојала јасна политичка воља за проширењем. Уколико се та воља појави код водећих земаља чланица онда мислим да ће се многа политичка питања врло брзо решити“, закључио је Сурлић.
Извор: Т а н ј у г