TV Most

"Blic" ocenjuje da je interesantno to da grešku u izgradnji nije ustanovio ni ekspert Svetske banke Marinos Skempas, koga je angažovala država, već su to učinili inženjeri preduzeća "Koridori", koji su nakon drugog urušavanja, po nalogu menadžmenta, uočili nedostatke.

Dnevnik navodi da ti nedostaci ukazuju na to da se odstupilo od projektovanih rešenja koji mogu da izazovu ne samo rušenje potpornog zida, već i oštećenje deonice autoputa i pruge, ali i ekološku katastrofu Južne Morave, koja je u podnožju.

Navodi se da su "Koridori" i Ministarstvo saobraćaja i građevine, kada je utvrđeno koji su propusti, zatražili njihovo otklanjanje, ali i smenu glavnog menadžera španske kompanije "Azvi" u Srbiji, što je i urađeno. U junu je uklonjeno 400.000 kubika zemlje, ali pošto nije odvezena sva zemlja, ponovo se urušila konstrukcija.

Izvor "Blica" iz španskog "Azvija" tvrdi da je uklanjanje vlažne zemlje bilo značajno u sprečavanju još veće katastrofe.

"Ovo delimično skidanje sloja vlažne zemlje sprečilo je mnogo veću štetu koja je mogla da nastane. Da je zemlja ostala, urušila bi se čitava konstrukcija koja bi nanela štetu i autoputu koji se gradi, železničkoj infrastrukturi, ali i Južnoj Moravi, u kojoj bi sav taj šut završio", tvrdi sagovornik lista.

On dodaje da je "u ceo slučaj uključena i Bezbednosno-informativna agencija, čiji su ljudi na terenu".

"Oni preispituju da nije možda reč o radnjama koje mogu da ugroze bezbednost zemlje. Menadžment 'Azvija' se zbog 'nepoverenja Srbije u njih' čak obraćao i španskom ambasadoru u Beogradu, koji je razgovarao sa čelnicima država", kaže izvor "Blica".

On navodi da je "krajem jula zbog ovog slučaja u Srbiji boravio direktor te španske kompanije, kome je predočeno da će svi njihovi propusti ići na njihovu štetu, a zaprećeno je čak i raskidom ugovora ukoliko se propusti ne otklone".

"Zato smo mi počeli intenzivne pripreme na izgradnji odvodnih kanala, ali i cela konstrukcija potpornog zida moraće da se rekonstruiše", zaključuje izvor.

"Blic" podseća da stručni nadzor nad ovim projektom obavlja konzorcijum "Louis Berger" i "Egnatia Odos", a finansira ga iz kredita Evropska investiciona banka.