TV Most

"Zakon se direktno tiče podsticanja ulaganja u našu zemlju, i to ne samo stranih koja jesu važna, već i domaćih", rekao je Sertić predstavljajući zakon pred skupštinskim Odborom za privredu.

On je naveo da su do sada, "u praksi i na papiru", strani ulagači imali prednost u odnosu na domaće, ali da ovaj zakon to menja.

Ovaj zakon, kako je objasnio, utire novu budućnost Srbije, jer je uslov za reindustrijalizaciju zemlje otvorena tržišna privreda, u kojoj će ljudi i kompanije biti zainteresovani da otvaraju fabrike, donose nove metode upravljanja, tehnologije i znanja.

"Ovo je osnovni zakon koji se tiče ulagača, a nešto ćemo regulisati i kroz druge zakone", rekao je ministar.

Novina je, kako kaže, i to što je zakonom definisano da i ulagači koji dobijaju podsticaje, imaju i definisane obaveze.

"Nijednim aktom do sada nisu bile definisane obaveze ulagača. Ono što je velika promena sada, jeste jasan institucionalni okvir, ko se bavi ulagačima i ko je za njih odgovoran", rekao je Sertić.

On je dodao da su mala i srednja preduzeća u Srbiji važan sektor koji bi trebalo oživeti, ali da tog sektora nema bez industrije.

Govoreći o novinama u zakonu, Sertić je naveo i da su po novom zakonu ulaganja podeljena na ona od nacilanalnog značaja i ona koja su od posebnog značaja za lokalnu samoupravu jer, kako je objasnio, nije isto kad hoćete da napravite kiosk ili halu od 100 kvadrata.

"Svaka lokalna samouprava ima mogućnosti za podsticaje, to je njihov posao", rekao je on i dodao da je problem i što 90 odsto predsednika opština nije ušlo ni u jednu kompaniju da pitaju šta im treba, osim pred lokalne izbore.

Sertić je rekao da je doneta uredba kojom su definisane i klasifikovane opštine, zbog podsticaja.

"Babušnica i Beograd nisu isto, jer 30 ili 40 zaposlenih u Babušnici su ogroman broj, a u Beogradu je to vrlo malo. Zato je važno da se ima u vidu iznos ulaganja, ali i vrsta, jer nije isto da li jue reč o mašinskoj, tekstilnoj industriji ili nekoj drugoj grani", rekao je on, istakavši da je najveći interes države da podrži i stvaranje dodate vrednosti.

Ništa manje nije važan i kredibilitet i ugled ulagača, i zato je uvedena, kako je kazao, kontrola matičnih kompanija.

"U jednom momentu smo primetili da nam dolaze kompanije koje imaju problem u matičnim zemljama, pa pokušavaju da izvlače sredstva da spasavaju matice. To neće biti moguće", poručio je ministar.

Govoreći o tome šta će se desiti ako poverenik traži informacije, Sertić kaže da je ministarstvo čulo veliki broj kritika, i odlučilo da prihvati izmene člana 24 koji se odnosi na informacije od javnog značaja.

On je naveo i da će biti formiran Savet za ekonomski razvoj, te da će biti ugašena SIEPA i Nacionalna agencija za regionalni razvoj, a formirana Razvojna agencija Srbije.

"Razvojna agencija neće donositi odluku o podsticajima kao što je to radila SIEPA, već će to razmatrati Savet za ekonomski razvoj, gde će sedeti ministri i odgovorni ljudi koji će razmatrati sve to i dati kasnije predlog o podsticajima vladi na odlučivanje", objasnio je Sertić.

On je rekao da ovim zakonom svakako neće biti rešeni svi problemi i da to podrazumeva širi kontekst.

"Mi smo se u našem delokrugu rada trudili da uradimo sve što je moguće. Do kraja godine ćemo se obratiti još devet ili 10 puta, jer toliko zakona planiramo da vam ponudimo na usvajanje. Toliko nam treba da bi napravili bolji poslovni ambijent", rekao je Sertić.

Izvor: Tanjug