TV Most

"Obnova Muzeja savremene umetnosti je u završnoj fazi, po okončanju gradjevinskih radova sledi izrada stalne postavke, tako da je sasvim realno očekivati da Muzej savremene umetnosti, nakon preduge pauze, ponovo primi posetioce, i to od 20. oktobra, na dan kada je i otvoren pre 52 godine", rekao je Vukosavljević.

Ministar je dodao da je posebno ponosan zbog činjenice da su Vlada i Ministarstvo kulture i informisanja uspeli da završe ono što mnogi raniji sazivi nisu, a što je bila ne samo njihova već i obaveza čitavog društva.

Najavljujući aktivnosti Ministarstva, Vukosavljević je rekao da će javna rasprava o predlogu Strategije razvoja kulture u Republici Srbiji od 2017. do 2027. godine početi 1. septembra u Matici srpskoj u Novom Sadu i da će biti održana i Užicu, Kosovskoj Mitrovici, Subotici, Kragujevcu, Nišu i Beogradu.

Ministar očekuje da se kroz pluralizam mišljenja, dobre ideje i praktične sugestije doprinese stvaranju modela Strategije koji bi bio najpribližniji optimalnom.

Vukosavljević je naveo da su u Ministarstvo već pristigli brojni predlozi i ideje, medju kojima "nemali broj razumnih i dobronamernih, koji će s velikom pažnjom biti razmatrani prilikom izrade konačne verzije dokumenta".

"Od manjeg broja bivših kultur-tregera, uglavnom bliskih Demokratskoj stranci, koji su se za vreme svojih mandata uglavnom bavili naplatom honorara za nikad napisane, a kamoli predložene strategije razvoja kulture, u javnim istupima stizale su paušalne i neargumentovane ocene, zasnovane isključivo na prevazidjenim ideološkim obrascima i na politikantskom sagledavanju dokumenta za čiju izradu su konsultovane brojne relevantne ustanove kulture, institucije, civilni sektor i pojedinci", rekao je ministar.

Bitan pravac aktivnosti Ministarstva tokom ove jeseni biće usmeren na usvajanje predloga za izmenu i dopunu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, koji za prvenstveni cilj imaju zaštitu jezika i ćiriličkog pisma, kao neoutudjivog dela srpske kulturne baštine.

"Jezik i pismo spadaju u pitanja identiteta svakog naroda i njegove kulture i samim tim moraju biti predmet zaštite od strane države. Zaštita ćirilice i jezika od izuzetne su važnosti za kulturološki opstanak društva i naroda i predstavljaju pokušaj da se odstrane ili svedu na najmanju meru negativni efekti procesa globalizacije", ocenio je Vukosavljević.

On je naveo i da se prilikom izrade predloga za izmenu i dopunu zakona radna grupa Ministarstva rukovodila dobrom praksom zaštite jezika i pisma iz više zemalja, između ostalog i nekih članica Evropske unije.

Kada je reč o aktivnostima Ministarstva u oblasti međunarodne saradnje, do kraja OVE GODINE planirano je otvaranje Kulturnog centra Srbije u Pekingu, što će, prema rečima Vukosavljevića, biti epohalni iskorak u kulturnoj diplomatiji naše zemlje.

On podseća da će Kulturni centar Srbije biće smešten u najelitnijoj umetničkoj četvrti Pekinga, pored kulturnih centara najvećih i najrazvijenijih zemalja.

"Značaj otvaranja srpskog kulturnog centra u Pekingu ne ogleda se samo u podatku da Srbija duže od 40 godina nije otvorila svoje "kulturno predstavništvo" u svetu, već pre svega u činjenici da ćemo realizacijom tog projekta dobiti retko ponovljivu priliku da na doličan način predstavimo našu kulturu u najmnogoljudnijoj zemlji sveta i najbrže rastućoj svetskoj ekonomiji", istakao je Vukosavljević.

Pored Pekinga, u planu je otvaranje kulturnih centara u Moskvi, Berlinu i Trstu, čime će se stvoriti uslovi za adekvatno predstavljanje srpske kulture na nekim od ključnih tačaka svetske kulturne scene, a savremeni stvaraoci iz Srbije dobiće priliku da prikažu svoje radove i talenat.

Do kraja godine Srbija će imati nastupe na sajmovima knjiga u Pekingu, Frankfurtu i Moskvi, uz učešće velikog broja izdavača iz Srbije, poznatih pisaca i prevodilaca i predstavljanje kapitalnnih dela srpske književnosti.

Vukosavljević je podsetio na veliki odjek koji je imalo predstavljanje akcije "Negujmo srpski jezik" u Švajcarskoj i dodao da planiraju da do polovine naredne godine akciju predstave i u Beču, Berlinu i Trstu, te još jednom u Cirihu i Bernu.

Ministarstvo kulture i informisanja u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Filološkim fakultetom u Beogradu nastojaće da obnovi rad srpskih lektorata u inostranstvu, imajući u vidu da je ugašen veliki broj katedri za srpski jezik u svetu i da su ih preuzele katedre za druge jezike sa eks-jugoslovenskih prostora, najavio je ministar.