TV Most

"Naš narod zna slobodu da ceni više od svega jer zna koliko je krvi prolio i koliko je žrtava dato", rekao je predsednik zahvaljujući vojnicima sa Košara.

Vučić je rekao da nikada toliko mnogo nas nije dugovalo toliko beskrajno mnogo tako malom broju njih.

"Tibor Cerna je rekao da za ovu zemlju vredi umreti i uradio je ono što je po njemu toliko vredelo – umro je za svoju zemlju i za svakoga od nas", istakao je predsednik.

Bitka na Košarama je, kaže, istorijska bitka koja je završena trijumfom, sprečen je ulazak neprijatelja i kopnena invazija naše zemlje.

"I danas kada smo konačno počeli da pamtimo, važno je reći ne samo da je Tibor Cerna bio Mađar, a bio je, i da je bio junak, a bio je, i da nam je sve dao, a dao je, već da je u tih 108 vojnika, bilo i Srba, Crnogoraca i jedan Rus, i sve vreme su znali da večno ostaju tu, što je za njih bila svetinja, u svojoj zemlji, Srbiji", rekao je Vučić u Debeljači.

Predsednik je istakao da je to bio rat koji nismo želeli: "Branili smo svoju zemlju, decu, budućnost, ono bez čega Srbin ne može da živi, ma koje vere i nacije bio, branili ono bez čega ne možemo da dišemo – branili slboodu."

Niko dalje od Košara zbog njih nije mogao. "Ovo je moja zemlja rekli su i umrli na njoj tako slavno da Albanci i dalje čuju njihove glasove i strašnu opomenu ovo je moja zemlja", rekao je Vučić.

Godišnjica bitke na Košarama se od ove godine prvi put obeležava u skladu sa Državnim programom obeležavanja godišnjica istorijskih događaja Srbije.

Organizator državne ceremonije je Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Vlade Republike Srbije.

Košare – borba sa daleko nadmoćnijim neprijateljem

Tobor Cerna je jedan od 108 pripadnika Vojske Jugoslavije koji su stradali u odbrani reona karaule Košare, kada su ih 1999. napale udružene snage terorističke OVK, regularne albanske vojske i NATO snaga.

Napad pripadnika OVK bio je silovit i OVK je zauzela karaulu, ali nije uspela da dublje prodre na Kosovo i Metohiju, što je bio osnovni cilj napada. Vojska Jugoslavije imala je 108 poginulih, a OVK više od 200.

Proleća 1999. godine, na svega stotinak graničara udarili su teroristi OVK, tako i pripadnici regularne albanske vojske i NATO snaga.

Agresori su takođe na raspolaganju imali 24 helikoptera tipa "apač", 30 tenkova, 24 oklopna transportera i 24 višecevnih bačača i 67 dana su dejstvovali na naše vojnike.

U odbrani granice od tog, daleko nadmoćnijeg neprijatelja, život je izgubilo 108 pripadnika vojske Jugoslavije.

Karaulu Košare napala je operativna grupa “"Jastreb"”, iz sastava NATO snaga, koja je brojala oko 5.000 ljudi, uz oko 5.000 pripadnika OVK, kao i pripadnike regularne albanske vojske, a u njihovom sastavu bili su i helikopteri “"apač"”, "“blek hok"”, avioni “A10 tanderbolt”, koji su sručili vatru na 125. motorizovanu brigadu

Karaula je locirana na obroncima Prokletija, nedaleko od Đakovice i Dečana. U tom trenutku na frontu je bilo nešto više od 100 pripadnika graničnih jedinica VJ a zbog žestokih napada iz vazduha, ali i diverzija OVK, veća pomoć nije mogla odmah da stigne.

Posle pada karaule, stiglo je pojačanje od više stotina pripadnika Vojske Jugoslavije iz pešadijskih i specijalnih jedinica, tako da je linija fronta stabilizovana 19. aprila i nije bilo većih pomeranja do kraja rata.

Prisluškivanjem radio veza Vojska Jugoslavije je ustanovila da su artiljeriju i minobacače, veoma precizno navodili ljudi koji su govorili italijanski i francuski.

Izviđači su na neprijateljskim uniformama viđali italijanske, francuske, turske, britanske i oznake Armije BiH sa ljiljanima.

Svest da ukoliko padne linija fronta na Košarama, kreću mnogo ozbiljniji sukobi sa OVK i NATO, sa neizvesnim krajem, držala je moral na visokom nivou.

Vojska Jugoslavije je često išla u napade po ledenoj kiši, mrazu, magli i snegu dubine jedan metar i branila svaki položaj do poslednjeg trenutka - što je dodatno uticalo na pad morala kod neprijatelja.

Cilj napadača, OVK, NATO-a i albanske vojske bio je da se prodre u Metohiju i da se snage Vojske Jugoslavije, do tada maskirane i dobro sakrivene, nateraju na otvorenu borbu u kojoj bi do izražaja došla tehnološka prednost NATO avijacije.

Glavninu graničnih jedinica na Košarama pre bitke činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka koji su služili vojsku od marta 1998. godine i imali su uglavnom po 19 ili 20 godina, a u bici za Košare u redovima VJ borio se veliki broj dobrovoljaca iz zemlje i inostranstva.

Bitka za Košare je zvanično završena 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije na osnovu Kumanovskog sporazuma sa snagama KFOR-a povukla sa Košara.